Gost nove epizode podcasta Snaga uma je pravnik i političar Pavle Grbović. Kao predstavnik generacije koja je rasla tokom devedesetih uz sve nacionalističke poruke i spinovane političke događaje, Grbović je sa Miljanom Nešković razgovarao o detinjstvu u vreme nacionalizma i ratne propagande. Pa pitanje šta nije u redu sa našim odnosom prema prošlosti, Grbović je primetio da mi ne umemo prošlost da ostavimo u prošlosti.
„Ja ću poludeti od priče o 9. martu i 5. oktobru. Ne mogu više to da slušam. Bez namere da umanjujem bilo čije zasluge, ali na neke stvari mora da se stavi tačka.“, rekao je Grbović u razgovoru i primetio da kod nas vreme kao da ne prolazi. „Imali smo 9. mart 1991, koji je prošao, došli smo do 9. marta 2021, da bismo iznova gledali i govorili iste stvari. Pitamo se kako je bilo nekad i zašto nije tako sad. I dalje se raspravljamo oko toga šta je bilo 1995, šta je bilo 1991, šta je bilo 1945… Nijedan događaj se ne završava i nijedna epoha nema kraj, pa se ne završava ni ova tragična sapirala nasilja i mržnje koja je ponovo dominantna među nacionalistima. Povrh svega, javlja se
perverzna potreba da se prekraja istorija. Odjednom se javio dominirajući narativ da niko pre Srpske napredne stranke nije smeo da priča o Jasenovcu. To nema veze s mozgom, i to su sve posledice odsustva snage da se završe epohe i da se na događaje stavi tačka. Trebalo bi da kažemo – U redu, bila je jedna epoha, ona se završila, sada dolazi nova epoha, a u tom novom vremenu mi moramo da vidimo šta treba da uradimo da bismo ovu zemlju ostavili u boljem stanju nego što smo je zatekli. Ja to smatram generacijskom obavezom i generacijskim zadatkom svake generacije. Ali ne, mi živimo sadašnjost, ne da bismo se bavili sadašnjošću i budućnošću, nego da bismo reanalizirali prošlost. U normalnim društvima ljudi se utrkuju da urade velike stvari kako bi promenili sadašnjost i uticali na budućnost, a u Srbiji je danas jedan od najvažnijih zadataka ko će da piše udžbenike iz istorije i da na taj način kontroliše prošlost. Mislim da smo po tome zaista jedinstveni u svetu“, primetio je Pavle Grbović.
Šta je generacija koja je rasla tokom devedesetih od malih nogu slušala da je ljubav prema Srbiji, a kako danas, kada su porasli mnogi od njih žele da vole svoju zemlju? Zbog čega se nešto tako prirodno kao što je ljubav prema sopstvenoj državi toliko spinuje i toliko svojata? Ovo su samo neke od tema koje su pokrenute u novoj epizodi podacasta Snaga uma, koji se na nova.rs premijerno emituje danas u 16h.
Podcast Snaga uma Miljane Nešković je prostor za razgovor o različitim aspektima života u Srbiji, za koji nam često treba mentalna snaga.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare