0
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. U svetlu sve česšćih skandala s kojima se susreću kompanije i brendovi na društvenim mrežama, bilo zbog loše komunikacije, neispunjenih obećanja ili mobinga, ova epizoda posvećena je načinu na koji "cancel kultura" utiče na sve nas. Dokle je osnaživanje potrošača dobro, a gde počinje zabluda o snazi našeg glasa na mrežama protiv velikih kompanija? Da li ovaj trend može da se prelije i na takozvano političko samopoštovanje u našem društvu? Autorka Miljana Nešković je o ovome razgovarala sa Nikolom Parunom, stručnjakom za odnose s javnošću i digitalne komunikacije. Prva polovina epizode posvećena je ovom fenomenu u sferi korporativnih komunikacije i društvene odgovornosti brendova, a druga načinu na koji isti mehanizmi funkcionišu u političkom životu Srbije.
„Imam utisak da se ranije tema cancelovanja i odnosa brendova prema društvu samo pominjala kao fenomen. Onda je malo sišla u najviše slojeve interneta da bi sada već počela da se sliva“, objasnio je Parun.
„Prvi sam vrlo skeptičan i prema konceptu wokeness-a i prema političkoj korektnosti. Kada pričamo o komunikaciji javnih ličnosti i brendova, tu stvarnost prosto moramo da ustanovimo, posebno na razvijenim tržištima i u razvijenim zemljama, gde su ti koncepti dostigli viši nivo nego u ovom delu Balkana. Dakle, prvo to moramo da prihvatimo kao nešto što postoji, pa onda možemo da iznosimo svoja mišljenja o tome da li je to nešto što je dobro i vodi nas u dobrom smeru tako što zaista štiti ugrožene grupe, ili možda pravi kontraefekat“, istakao je i dodao je da taj pristup zaista štiti ugrožene grupe onda kad taj pristup ima svoje granice.
„Kada to postane prosta politika, tada sve postaje jedan fenomen koji je odbojan većini društva. Sva ta pitanja, da li je to body positivity, LGBT+, manjine bilo kog tipa, ženska prava… Sve to jesu teme jer u prošlosti te grupe nisu mogle da dosegnu nivo prava koji odgovara nivou prava većine. Stvari se ne menjaju na klik. Kulture se ne menjaju na klik. Čak i kad su države i društva pod okupacijom ne može ništa na klik da se promeni. Uvek će svako takvo pitanje naići na otpor većine. Zato mislim da je dobro da ugrožene grupe plasiraju svoje teme gde god to mogu i da se što više aktera bavi pitanjima ugroženosti različitih grupa, ali da radeći to ne prave veći jaz između progresivnije manjine u društvu i ovog većeg dela društva“.
U ovom periodu izdvojio se fenomen izvinjenja kao ključan trenutak u svakoj krizi sa kojom se susreću brendovi.
„Iza svakog saopštenja stoje neki ljudi sa svojim sujetama. Na ljudskom, psihološkom nivou je mnogo teško da se ta sujeta prevaziđe da bi se sročilo pravo izvinjenje. Kada firma uđe u problem na temu komunikacija, to nije samo problem samo firme ili nekog menadžera, već je reč o lančanom problemu. Onda se juri za odgovornošću i traži se način na koji će se što pre požar ugasi, kako bi prestala rafalna paljba prema brendu. To IZVINI često izgleda robotski zbog te posebne pažnje koje mu svi sektori posvećuju u danima krize. Ono prolazi kroz višestruke filtere. Svaki zarez se meri, jer se u prethodnom koraku nije merio nijedan zarez. Onda dobijemo saopštenje ili izraz koji deluje neiskreno. Nije problem izviniti se kad za to postoji prostor. Izvinjenje nije slabost brenda, naprotiv, to je snaga brenda. Kao što je priznavanje greške kod čoveka izraz njegove snage, a ne slabosti. Iako je ono potvrda da smo nešto uradili kako ne treba. Na drugom ili trećem koraku ono je dobro i zdravo, i ono možda najviše doprinosi poboljšanju društva“, objasnio je Parun i istakao da izvinjenje tada treba da bude pravo.
„Izvinjenje može da bude loše ili da ne odgovara istini. Pravilno izvinjavanje iako nije moralo bi da bude deo obrazovanja ljudi koji se bave javnim komunikacijama. Izvinjenje mora da bude utemeljeno, a ne da počiva na prostim rečima, po principu – Žao mi je što se tako osećate. Kao kada Fred Kremenko tražio od Barnija da se izvini što je rekao čoveku da je glup, a Barni kaže – izvini što si glup. Mora da bude utemeljeno na realnim temama koje su na snazi u društvu. Danas pričamo o temama zbog kojih ljudi moraju da se izvinjavaju, a koje nisu postojale pre pet godina. Brend veša je imao problem zato što je imao body positivity kampanju, a nema sve veličine. Ko se time bavio pre pet godina? Ko je studirao pre šest godina ne može dobro da reaguje na stvari koje su PR problemi današnjice. Često su PR problemi uzrokovani ne samo narativima koji su danas aktuelni, nego aktuelnostima koje su dnevnog tipa. Nešto što je izrečeno danas može imati potrebno drugačije značenje od onog koje je možda imalo pre mesec dana. Zato je važno da se time bave malo iskusniji ljudi“, rekao je Parun.
Bonus video: Zašto je sporan referendum – gosti Nikola Parun i Bojan Dobrijević
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
