Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa. Kao lider u oblasti digitalnog plaćanja, kompanija Visa je prepoznala važnost edukacije i konstruktivnog dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života.

Gost Miljane Nešković je Nela Bunčić Vukomanović, trkačica, motivatorka, creative digital menadžerka, koja kao Yugoslovenka sa Instagrama ni sama ne zna koliko je ljudi poterala da se pokrenu, uprkos kišnom danu ili mrzovolji. Dakle, razgovaramo o načinima na koje se menjamo dok klikćemo, ovog puta konkretno o tome do koliko je postojanje interneta, mobilnih aplikacija i svih mogućnosti digitalnog sveta promenilo naš odnos prema fizičkim aktivnostima. Znamo da ni za kičmu ni za oči nije dobro provoditi ceo dan ispred kompjutera, na telefonu, u gledanju serija ili igranju video igara. Znamo da je sedenje nova prepreka za zdrav život, ali koje su prečice ka zdravlju koje nam je doneo internet, kako da
odaberemo sadržaj za sebe, gde su zablude, a koje su koristi modernih tehnologija tema je razgovora koji je pred vama.

“Ne znam odakle bih krenula kada su nove digitalne navike u sportu u pitanju. Da li od satova koji ti prate sve živo, aplikacija za treninge, aplikacija za trčanje, satova za trčanje, Instagram profila koji te motivišu… Kad god mi zatreba nešto, prvo idem na digital platforme, bilo da je to informacija o nekom novom načinu ishrane, bilo da je to novi tip treninga koji hoću da istražili ili Maraton na koji ču sledeći da idem. Iako je fizička aktivnost fizička, zahteva da budeš fizički prisutan, dosta smo vezani za različite digitalne uređaje koji olakšavaju život svakog dana“, istakla je Nela.

Kako je istakla, od svog digitalnog sata za trčanje se ne odvaja. „Bez mog sata se, na primer, osećam golo. Moj sat meni meri sve, ne idem bez sata nigde. Samo sam se udala bez sata i to mi je najžalije od svega, što nije mogao da mi broji korake koje sam napravila na igrajući na svojoj svadbi. To jutro sam istrčala nekih sedam ili osam kilometara, pa sam otišla na svoju svadbu. Tad sam ga skinula i nikad više, jer mi se nije uklapao baš uz haljinu, iako je mogao da prođe i uz haljinu. Jako sam vezana za svoj sat. Jednom mi je crkla baterija na trčanju, iako traje beskonačno dugo i solarno se puni, ja nisam znala kako se osećam, koliki mi je sad puls… Iako trčim tu rutu svaki dan, znam tačno gde je koji kilometar, baš zbog tog sata koji pišti na tim kilometrima, ali tad kad se on ugasio ja sam se osećala potpuno nesigurno u sebe, jer nisam znala kako da se osećam bez mog sata“, istakla je Nela uz smeh i dodala da je u poslednje vreme počela da dozira kako ne bi sebe iznurivala u praćenju brojki.