Maja Žeželj je ove nedelje gostovala u podkastu Snaga uma, gde je sa Miljanom Nešković govorila o profesionalizmu i predanosti profesiji, kao i o svim faktorima koji nas na tom putu sputavaju, a i koje nas usmeravaju, još od škole.

„Meni je tu uvek prvo želja. Kad imam tu želju, onda i posle sve mogu. To se vidi i u drugim stvarima u životu, kad se deca rode, pa vezano za vežbe, vezano za životinje… Ja celog života imam životinjice moje. Kad ima te želje, onda je sve drugo lako. Onda ti nije teško ni da ne spavaš, nije ti teško ni da radiš po deset ili dvanaest sati, nije ti teško da čitaš… Sve što je na moranje i sve što je neko drugi odlučio umesto tebe blokira. Bar mene, možda drugi ljudi imaju tu disciplinu, kad im neko postavi zadatak da ga urade bez obzira… Kod mene nije tako, čim mi neko kaže da nešto moram, ja odmah povučem ručnu. Čekaj, čekaj, kako to, a ja nisam rešila? Kod mene je uvek želja ono što me vuče“, objasnila je Maja Žeželj i rekla da je svoj poziv samo prepoznala i da je znala da je to bilo to.

„Ja sam čak odbijala neke poslove, jer jednostavno nisu bili u tom nekom ramu koji sam ja napravila, kako to treba da izgleda u mojoj glavi. I nisam, recimo, po tri-četiri godine nisam radila uopšte, nisam se bavila time što je moj posao, nego sam prevodila, vodila vežbe, držala časove fitnesa… Više sam volela to da radim, nego da ovo što sam htela, ne radim onako kako je u tom mom ramu i u toj mojoj kutijici“, rekla je Maja i potvrdila da je bolje ne raditi posao koji voliš, nego ga raditi pod tuđim uslovima, onako kako znaš da ne treba da se radi i patiti.