0
Ljubivoje Ršumović, jedan od najvoljenijih književnika, čovek koji je svojim stihovima obeležio naše detinjstvo, ovih dana promoviše novu knjigu „Dva jaja na oko“, ali i obeležava 65 godina bavljenja književnošću. Tim povodom gostovao je na našem portalu, u podkastu Snaga uma, gde je sa Miljanom Nešković razgovarao o ljudima koji su oblikovali njegov književni stil, ali i budili mu maštu, još od malih nogu.
U razgovoru koji odiše toplinom, anegdotama i vedrim mudrostima, Ršum se osvrnuo i na prijateljstvo sa
Duškom Radovićem:
POGLEDAJTE JOŠ:
„ Našli smo se u Prosveti, tada je on gledajući neki moj rukopis uzeo da ga emituje na Radio Beogradu. Tako je počela naša saradnja. Posle kad je on (Duško Radović) otišao na televiziju, onda je preveo i mene na televiziju. Do kraja smo zajedno radili. On kao urednik, a ja kao saradnik. Morate mi verovati, i danas sve što ja napišem, posle ne znam koliko godina od njegove smrti, skoro četrdeset, sve što ja napišem prvo pročita Duško Radović. To je korist od tog druženja. Korist uopšte od idola, korist od nekoga kome veruješ i usvajaš ono što on govori i što radi, pokušavaš da ga imitiraš ili pokušavaš da budeš bolji od njega. To je kvalitet druženja sa takvim ljudima. Taj krug, koji ja zovem mitološki prsten, se zatvara sa Duškom Radovićem. Onog avgusta 1984. godine, kad je on umro, ja sam došao iz Rovinja, gde sam letovao, da bih mu održao posmrtni govor na groblju. Tako se zatvara taj krug, a i dan danas taj estetski i drugi prag koji je ostao u meni, a u stvari je njegov prag, stoji i u svemu što ja uradim. Ima u tome što ja radim mnogo slobode, jer je i Duško propovedao, trudio sam se da bude vedrine, optimizma i lepe reči,
lepog razmišljanja, lepog stiha ako je pesma…“ objasnio je Duško Radović prisećajući se svog velikog prijatelja i mentora, Duška Radovića u novoj epizodi podkasta Snaga uma.
BONUS VIDEO: Đilas: I Nemačkoj bi pale plate kad bi sistem dopustio da ih tržište određuje
