1
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. Ovog ponedeljka, gost Miljane Nešković je "čovek od knjige", osnivač izdavačke kuće Clio, Zoran Hamović, a tema razgovora je upravo odnos koji imamo prema književnosti.
Šta podaci o tome ko su najprodavaniji pisci govore o nama? Da li je zgražavanje nad pevačima, starletama i ostalim popularnim autorima knjiga dobra ili loša praksa? Kako izabrati knjigu za sebe i izbeći književni konzumerizam? Ovo su neka od pitanja koja su potegnuta u razgovoru koji smiruje strasti prema brojnim temama i vraća nas izvornoj svrsi dobre knjige.
„Epoha se najbolje može posmatrati prema onome šta je u knjigama, jer je u knjigama trag koji ostavljamo iza sebe, ono čime unapređujemo sredinu u kojoj živimo i što kao trag ostaje najplemenitije iza nas“, primetio je Hamović i osvrnuo se na Kamijevu opasku „Kada bi svet imao smisla, ne bi bilo potrebe da pišem“.
Gospodin Hamović se osvrnuo i na fenomene takozvanih „estradnih književnika“, koji nekad ruše štandove na Sajmu knjiga.
„Napraviću paralelu sa ekologijom. Živimo u vremenu u kom čistu vodu zatvaramo u cevi, a kanalizaciju puštamo da teče na sve strane. To je odlika ovog vremena. To nije simboličko određenje ovog vremena, nego materijalno, u kome je kanalizacija rasuta na sve strane. Svakim danom se sve više čudimo, ne uviđajući sopstvenu odgovornost za to“, primetio je Hamović i ukazao da društvo ima tabloidno postojanje onda kada postane mnogo bitnije ono što privatno, od onoga što je profesionalno.
„Nije stvar da gledamo sve ove ljude kao na krivce koji su simbolički odredili jedan parakulturni prostor: Oni nisu bitni kao stvaraoci. Oni su proizvedeni i istaknuti u našoj društvenoj sredini kao privatna bića, kao neko ko pravi probleme i postaje interesantan kao negativni junak. Ali njegovo stvaralaštvo uopšte nije interesantno u kontekstu traga koji se ostavlja u vremenu“, rekao je i dodao da treba praviti razliku između književnosti i nečega što je samo tehnički knjiga.
Zoran Hamović se osvrnuo i na najave o obustavljanju predstojećeg Sajma knjiga, ali i na „simbolično paljenje knjiga“
