Branislav Šovljanski o ratnom izveštavanju: Posle nekog vremena nemaš više cimanje od detonacije

Kako je izveštavao i sa ukrajinske granice, a i iz Pariza 2015. godine tokom terorističkih napada, Šovljanski je objasnio koliko čoveka promeni ratno izveštavanje, uz objašnjenje da je prvo što naučiš da „trčiš ka eksploziji, umesto da od pucnjave i bombi bežiš“. „Stigli smo najbliže Gazi što smo mogli, a to je na dva kilometra. U daljini sam video jedan dim, koji izgleda kao magla, onda mi je kolega snimatelj Slobodan Španić mi je rekao da pogledam kroz zum kamere, jer je tu bilo jedno četrdeset tenkova koji pucaju preko tog brda na Gazu. To je bilo na kilometar od nas. Dalje je bilo nemoguće ući u Gazu. Sve informacije koje stižu do nas su od lokalnih novinara, koji tamo žive, koji imaju porodice i rade za razne svetske medije, CNN, SKY, BBC…“, rekao je Šovljanski i prepričao situaciju sa terena:„Sada smo (u Izraelu) došli u situaciju, kada smo bili na oko dva kilometra oko same Gaze, da iza Španića poleće raketa izraelske protivvazdušne odbrane. I mi sad ne idemo nigde, ne trčimo, nego ja tražim telefon po džepovima da to snimim, on okreće kameru da to snimi. Tek kad vojnici izraelski oko nas počinju da viču da treba da bežimo i kad smo videli da i oni beže u taj betonski zaklon, shvatili smo da treba da bežimo za njima. Pre toga razmišljaš o priči. Kada radiš izveštavanje u kriznim situacijama u svesti ti se promeni da nemaš više cimanja od detonacije, nego gledaš gde možeš nešto da uhvatiš da snimiš. Kad malo razumski razmišljaš o tome, to je malo strašno, ali navikneš na to“, objasnio je Šovljanski.