Muzičarka Bojana Vunturišević gostovala je ove nedelje u podkastu Snaga uma na našem portalu i govorila o tome kako pravilno razvijati talenat, kako se on usmerava ka tome da postane profesija, a kako se guši.

Govorila je o svojim iskustvima koje je stekla u radu sa decom, ali se i osvrnula na svoj primer, jer je kako je objasnila i sama imala nekoliko velikih kriza tokom školovanja, u kojima je htela da napusti muziku.

Tada su joj roditelji bili velika podrška. Na pitanje kako bi život jedne od naših najkreativnijih muzičkih autorki izgledao da je ipak odustala od muzike, odgovor je bio takav da bi mnogi mogli da se zamisle: „Ja stvarno muziku volim skoro od prednatalnog perioda. Mislim da bih bila… S obzirom na to da sam odrasla u Kostolcu, verovatno bih upisala elektrotehničku školu i verovatno bih se zaposlila u EPS-u. To je jedna velika kolotečina, posao od sedam do tri koji rade uglavnom ljudi koji ne vole taj posao. Tako da sam zahvalna svojim roditeljima i na strogosti i na nekad uskraćivanju slobode, i na upornosti. Ja sam upornost naučila od svojih roditelja, ali danas ja ipak ne bih tako. Ne bih bila takav roditelj. Možda je pogrešno i ovo što sad ja radim, ja sam mnogo blaža od njih, ali ipak tiha voda breg roni“, rekla je Bojana i uz poruku „hajde da vidimo da li zaista lepa reč gvozdena vrata otvara.

BONUS VIDEO: „Deca su mnogo bolji ljudi kada se roditelji sklone“, Bojana Vunturišević o razvoju kreativnosti od vrtića do zrelog doba