Na samom početku razgovora Biljana je objasnila da je izbori jesu pogodili, ali da je veoma brzo nastavila dalje, jer nije osoba koja će se predavati apatiji, što je uvezala sa načinom na koji pristupa svemu u životu, pa i političkim zbivanjima u kojima živi.

„Ne možemo da utičemo na okolnost koja je trenutno veća od nas, a to je da imamo zgaženu državu koja nema policiju, pravosuđe i nema ništa. To je jače od nas pojedinačno, ali od nas zajedno nije. Pre nego što krenem da kritikujem, omalovažavam ili spočitavam objektivno ogromne zamerke za naše opozicione stranke, ja krećem od sebe. Šta sam ja uradila, osim što sam posmatrala, navijala, gledala? Ne mnogo. Odakle mi pravo? Nisam od onih ljudi koji potpuno pogrešno posmatraju svet, društvo i politiku, da mislim da zato što je nekima tamo vlas nešto dala sada meni opozicija treba nešto da da. Odnosno, da im poklanjam svoj glas, kao da im poklanjam babinu srebrninu, pa da pitam – šta ćete vi zauzvrat meni da date? Uvek glasam za sebe, ne glasam nikad za političku partiju. Glasam za onu opciju koja mi se čini da je najmanje loše“, objasnila je BIljana i istakla da ne može od politike očekivati više nego od života.

„Ne znam, možda postoje situacije u kojima možete da nađete idealnog prijatelja, idealno zaposlenje, idealno parking mesto, idealan stan i da imate idealno puno para… Ja nisam mnogo situacija u životu sretala u kojima je sve idealno. Onda ne očekujem da mi politička opcija kojoj ću da, kako se to kaže, dam glas, bude idealna. A pre nego što i tu političku opciju populjujem, moram da se zapitam da li sam pozvonila u zgradu preko puta da popričam sa komšijama? Nisam. Jesam li išla da delim letke i objašnjavam sporoumnima? Nisam. Kako onda ja da se ljutim na opoziciju što nije uradila više? Ta opšta slika kako je opozicija neka grupa vanzemaljaca, čiji je posao da brinu o našoj budućnosti i da se izbore za naša prava… S druge strane ih stalno optužujemo da se politikom bave da bi došli na jasle države i od toga lepo živeli, što često i dešava. Ako mi od njih očekujemo da nam oni nešto poklone, onda je logično i očekivati da nam nešto posle i otmu kad zaista zasednu na tu vlast, da naplate to što su za nas radili. Mislim da to nije politika, posebno ne u ovoj bolesnoj zemlji. Mislim da mi moramo da budemo mi bolji. Svi mi. Mislim da ćemo svi morati da počnemo da se bavimo politikom više, bar deseti deo onoga koliko se politika bavi nama, da ne bismo došli u situaciju da to sa nekog pijedestala izvanrednosti kažemo – ma ovi naši nemaju pojma. Ko su ti naši? Ako se vi i ja nismo potrudile da pomognemo, na osnovu čega možemo da kritikujemo tamo neke?“, rekla je Biljana Lukić.

Biljana je govorila o načinima na koje se manifestuje nerazumevanje političkog života kod ljudi, o potrebama za instant rešenjima, narednom sazivu Skupštine, političkoj apatiji, povlačenju „u svoj mali svet i isključivanju od politike“, ali i o tome kako je svako od nas dužan da se ne ponaša kao Vučić. Uživajte u novoj epizodi podcasta Snaga uma na Nova.rs!