Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnom poslanicom Zeleno-levog fronta Biljanom Đorđević, politikološkinjom i docentkinjom Fakulteta političkih nauka.
Kada čujemo da se u javnosti kaže da neku temu ne treba politizovati to u prevodu znači da na toj temi ne treba skupljati jeftine političke poene. Ipak, u daljem prevodu, a i u praksi to se na kraju svede na poruku da o toj temi ne treba ozbiljno razgovarati, da neki problem ne treba uvezivati sa institucijama i da odgovornost ne treba tražiti u sistemu koji može biti bolji. Baš zbog toga, jedna od teme današnje epizode je politizacija, šta ona jeste, šta bi trebalo da bude, ali i koja su to polja koja bismo morali što pre da politizujemo, ako želimo da budemo ozbiljno društvo.
„Ljudi prečesto misle da je nešto što im se dešava njihov lični problem, možda nemaju stan, možda ih maltretiraju na poslu, mi žene takođe to preživljavamo. Tek kad se progovori o problemu, dođemo do toga da ono što smo mislili da su naši lični problemi su u stvari sistemski problemi društva i da moraju da se politizuju kao teme, kako bismo ih rešili kroz institucije“, objasnila je Biljana u epizodi o kojoj je govorila i o mehanizmima na koje poslanici vlasti opstruiraju rad opozicionih kolega, ali i talasima desnih ideja, koje dolaze kako sa Zapada, tako i sa Istoka.
Ovom prilikom je podvukla da rečnik SPC, u kontekstu rodnih politika i ženskih biva sve agresivniji, te da počinje da liči na pristup koji tim temama ima Katolička crkva, ali i da smo u zabludi ako mislimo da su nam prava za koja smo se izborili zagarantovana zauvek i da ne možemo da postanemo, po tom pitanju, poput Poljske u budućnosti, ako se ovim tendencijama ne budemo ozbiljno bavili.
„Postoje stalni napadi, na pravo na abortus, na razna druga prava, oni su sitni, nisu snažni, ali to ne znači da se ta borba vodi u ciklusu od četiri godine kao za izbore. Ovo je borba za narednih dvadeset i trideset godina“, istakla je i rekla da nas „kuvaju polako, kao žabu“.
BONUS VIDEO: Psihološkinja Ana Perović: Ne validiramo kolektivne traume koje su nas pogodile, pa zato iz njih ne možemo da rastemo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar