Ideja o 5.000 specijalaca lepo zvuči, ali od toga neće biti ništa, jer se za taj posao na konkursu mora prijaviti 25.000 ljudi, koliko nema čitava Vojska Srbije. Nemamo dovoljno tenkista, artiljeraca, pešadinaca jer je popuna mala. Da bi se ponovo uvelo obavezno služenje vojske mora se menjati Ustav.
Većina teškog naoružanja i dalje je iz vremena JNA, ali još veći problem su ljudski resursi. U vojsku malo ko hoće zbog loših uslova rada, loših plata, zato je Vojsku Srbije u poslednjih 5-6 godina napustilo preko 10.000 profesionalaca. Prošle godine u penziju je otišlo pet pilota, a akademiju završilo njih četvorica. Avione neće imati ko da vozi.
Manju platu od republičkog proseka ima 80% pripadnika Vojske Srbije, zato svršeni akademci plaćaju ostatak duga i odlaze iz vojske. Dešava se da im strane kompanije i vojske otplaćuju dug jer dobijaju profesionalce u čije je školovanje Srbija uložiila oko milion dinara godišnje.
Profesionalni vojnici su na dnu zaposlenih u javnom sektoru jer nemaju regres i topli obrok, ne dobijaju naknade za prekovremeni i noćni rad, zato sindikat predlaže kolektivni ugovor, ali država ne prihvata predloge i ne čuje vapaje. Vojnici nemaju ista prava kao kolege u policiji, većina njih radi na ugovore na određeno. Kada im takav ugovor istekne, komandant ne mora da objašnjava zašto vojniku nije produžio ugovor o radu.
Vojsku Srbije vode lobiji na čelu sa penzionisanim generalima JNA koji su uzurpirali odbrambeni sistem jer vojsku doživljavaju kao privatnu firmu. Direktor VBA je četiri puta nezakonito vanredno unapređen i kao takav sedi u Savetu za ljudske resurse.
Niko nije kriv za smrt podoficira Dejana Stojkovića koji je poginuo u junu 2021. na vojnoj vežbi koja to nije bila, već poligon za pokazivanje naoružanja političarima i kupcima oružja. Niko nije optužen ni za slučaj „helikopter“ u kom je poginulo sedmoro ljudi, iako su nadređeni protivno pravilima naredili poletanje.
Gost: Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije
POGLEDAJTE JOŠ
Teme podcasta koji vodi Đuro Svilar su sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika, već rešenje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare