0
Zorana Arunović, žena koja je Srbiji donela zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, sletela je u Beograd i odmah zatim se obratila naciji.
Damir Mikec, njen miks partner, nije došao u Srbiju, već je ostao u Parizu kako bi pružio podršku našim sportistima.
Veoma emotivno je Zorana započela konferenciju za medije posle dolaska u Srbiju.
PROČITAJTE JOŠ
„U avionu sam prvi put ostala sama, dva i po sata da sam ostala sama sa svojim mislima, bilo je emotivno, brisala sam suze. Emotivan let od Pariza do Beograda“, počela je Arunović.
Srpskim strelcima je pao kamen sa srca, jer su konačno osvojili zlato.
„Mi kao sportisti često dobijamo aplauze, a mislim da njih dvoje ne dobijaju. Kad god imam priliku, gledam da oni dobiju zasluge. Da njih nema, ne bi bilo ni nas dvoje. Kad god se baci fokus na sportistu, uvek treba imati u vidu da neko ima ko je zaslužan za to.
Kolega Mikec je rekao da je to oko pola kilograma. Ja sam mislila da pričam o ovom kamenu. Koja je težina kamena koji je pao sa leđa? Neprocenjiva. Neprocenjiva. Došla sam ovde, spremna sam za sva pitanja, bila emotivna ili manje emotivna.“
Kako izgleda priprema za finale? U kratkim crtama opisala je to Zorana, ali na veoma emotivan način.
„Da krenemo od ustajanja u četiri sata ujutru, bila je to topla noć sa ustajanjem bez klime. Bila je to emocija koju je trebalo neutralisati. U jednom momentu je to bilo uspešno urađeno, spavala sam od pola jedan do četiri ujutru. Znala sam da me čeka meč za zlato. Uključila sam telefon, poslala dami pored (Jelena Arunović) poruku oko pola pet, obukle smo se i obišle smo selo nekoliko puta po tri minuta i to je bilo dovoljno.
Gledali smo da se spremimo, da budemo u makskimumu u tom danu. Ako je neko rekao da je pobeda rutinska, nije, bila je neizvesna, jako. Pobedio je tim koji se oslanjao jedno na drugo, nismo popustili. Kada gubili 2:10, nismo popustili. Ono što opisuje Damira i mene je klasa i konstantna potreba da budemo bolji. Znali smo da smo se oslonili jedno na drugo. Onda kada on nije dobar, ja sam bila preuzimala ulogu i obrnuto. Ja sam nas dovela u egal, a on je zadao konačan udarac. Stvarno je bilo zahtevno mentalno. Osvojiti medalju, na četvrtin Igrama, kako se ne prepustiti tome.“
Tajm-aut trenera Jelene Arunović bio je jedan od presudnih momenata u finalu.
„Ja nisam primetila da smo dve runde izgubili za po 0,1. Bila sam fokusirana na ono šta ja radim, nisam znala da su oni to dobili za po 0,1. Dva puta nam je prišla Jelena, a samo sam joj rekla da ne mogu da smirim taj pištolj. Ne mogu da se setim zaista šta mi je rekla…“
Iznela je zatim svoje utiske i Jelena Arunović, trener zlatne Zorane.
„Ja sam to doživela emotivno. Idete na takmičenje, znate da vam to nedostaje. Radili smo kao da će da se desi, uvek su veće šanse da ne uspete, nego da uspete. Nivo performansi je bio obećavajući, a zauzimala je prvo mesto na rang listi pre odlaska. Svaki trener zna kada počne sumnja, preispitivanja, uvek smo bilo zajedno, stisli se kao tim, zajedno radili i uspeli da u miks timovima osvojimo dugo očekivanu, zlatnu medalju.“
Nije bilo lako Damiru i Zorani posle neuspeha u singl konkurenciji da se vrate psihološki spremni za miks takmičenje.
„Namešta život da budeš najbolji kada je najpotrebnije i kada si najgori da budeš konkurentan. Individualno je finale pobeglo za dva kruga i sa novim motivom smo ušli u novi izazov. Ta dva poena koja su izgubili, ja se ne sećam toga. Samo sam rekla blizu je, a taj momenat je prošao. Prvi sledeći hitac je najvažniji. Tajm-aut, nije važno šta sam rekla, pravi se da se napravi reakcija. Mislim da smo uspeli da iznesemo borbu za zlato na način na koji priliči borba za zlato i da obeshrabrimo Turke koji su plakali, ali šta da radimo, bili smo bolji za dlaku. Ovo što smo pokazali u borbi za zlato je bila najbolja predstava koliko je zanimljiv streljački sport. Ovako treba da izgleda finale Igara, poslednji hitac je odlučio ko je najbolji na svetu.“
Pred finale je srpski miks par sačekala grupa turskih navijača.
„Spremali smo se za finale, nikada nismo pucali protiv ovog turskog tima i koji vodi taj trener. Sačekala nas je grupa turskih navijača, koja je bila nenormalno glasna. Da ja čujem čegrtaljku sa linije, to je izvučeno iz konteksta, nemate vi tu šta da signalizirate. Vidite ko je najjača karika, odredi se ko je tu koja pozicija, zna se šta se radi kada se desi ovo, ovo i ovo. Da biste se spremili za nastup, morate da imate kompleksnije uslove.
Mi koristimo i tu famoznu čegrtaljku, imali smo treninge u Košutnjaku, gde smo direktorki rekli da se ne sekira jer će biti muzika, nisu silazili jer je bilo haotično, ali smo znali da će tako da bude OI. Tu je ključ pojedinih uspeha. Izvučeno iz konteksta sa drugačijom svrhom.“
Da li je bilo pritiska?
„Uh, zanimljivo pitanje. Da li je koketiralo sa srčanim udarom? Da li sam ja koketirala? Daleko, ali da je potrajalo bilo bi bliže. Da li bih promenila nešto, jedino da bude lagodnija, ali nema draži da se pobedi sa 16:14. Ovo je sjajan prikaz našeg sporta, kako treba da izgleda finale. Mi smo izgubili, mogli smo da se predamo i nismo, pa smo stigli, pa opet gubili, pa imali meč poen, i opet se nismo predali. Osim ove medalje treba da se dobije medalja za otpornost. Da li bih nešto promenila? Neku drugu medalju možda ne bih mnogo pamtila.“
Kako je izgledala prva reakcija Zorane kada je saznala da je osvojila zlato?
„Okrenula sam se Damiru i rekla sve, mislim kad smo pali tu da je tu sve stalo što smo čuvali u dugom periodu. Ja ne znam da li je on mene čuo uopšte.“
Zanimljiva anegdota Jelene Arunović je zatim usledila.
„Nama u publici je bilo zanimljivo. Goran mi je vikao da gledam ovo dvoje, to je bilo pravo veselje, slavlje, autentično smo bilu srećni. Nismo ništa prepustili slučaju kada je taktika u pitanju. Nisu nas iznenadili. Žao mi je što se ranije nije završilo. Ja sam dobila poruka, plakali su ljudi, ja bih sada plakala, pobednici smo i to se računa.
Mislim da će to reći i Damir i Goran kada budu ovde. Smešna je situacija, vidim nas i Turke da se borimo, kažem za osmo mesto možda, ali je bio u pravu da će proći u borbu za zlato Goran. Kada govorimo o toj pozitivi, tu je Goran nosilac pozitive u timu, ja sam negativna i tražim gde su drugi bolji od nas. On je izneo celu priču i imao samopouzdanje. Ja mu ponovo čestitam što je imao toliko samopouzdanja i poverenja da će biti ovako.“
Usledila je divna poruka Zorane Arunović.
„Znate kako, posle svakih OI, kada dođe finale, kada se prenosi kada se vidi streljačko finale kažu da nije tako dosadno, kad kažu novinari da kuca srce. Naš sport je zanimljiv, ali se ljudi skupljaju i gledaju ga svake četvrte godine. Mi postojimo i van te četiri godine, ja ču da vas pozovem da uvek dođete da gledate streljacko takmičenje. Lepo je što je cela Srbija mogla to da vidi, nadam se da je neko dete gledalo, da je videlo koliko se radujemo i ako smo jedno dete inspirisali, ne samo za streljaštvo, onda ova medalja ima pravu prednost.“
A, sada će se ispuniti veliki san, zlatne Zorane.
„Sada dolazi na red pas. Kroz dve nedelje će da bude tu i moj pas, tako da videćete na Instagramu, biti pas. Ali da, drago mi je da si ovo pomenula, ja sam sada stvarno sve osvojila. Bila mi je želja da kada budem na kraju karijere, da mogu da završim, da je krug pun. Ja Zorana Arunović sa prvakinja Evrope, sveta, svetska rekorderka, olimpijska šampionka. Sada sam mirna“, završila je Zorana Arunović.
BONUS VIDEO Nova.rs u poseti crkvi Svetog Save u Parizu: Dolazi i Novak Đoković sa decom
