„Najposebniji osećaj ikad“: Đoković otvorio dušu na konferenciji posle osvajanja zlata – pričao o penziji, deci, Olimpijskim igrama…

"Nisam to video, nisu mi najavili da će to da urade, za to što je nosila. Ponosan sam naravno ako me tako vide moja deca. Najvažnije da oni misle da sam najbolji tata, da li sam najbolji teniser i sve drugo nije mnogo bitno, u njihovim očima želim da budem tata koga oni vole, sa kojim žele da provode vreme i... nema lepšeg osećaja da sve ovo doživim uz njihovu podršku i prisustvo".

"Igrali smo nas dvojica, osećao sam se izvrsno, i na treninzima i na mečevima, znao sam ako je ikada šansa to je danas".

"Tera me Viktor u penziju, svi, videćemo, možda će i biti".

"Nemam pojma iskreno ne razmišljam ni o reketu, ni o čemu. Idem da proslavim sa našim sportistima, i da ostali malo uzmu pelcer za njihove pohode da obraduju Srbiju".

"Znao sam da ću biti kao zver ovde i najbolji tenis kad je najpotrebnije bilo sam odigrao".

"Mesi i ja smo isto godište, nema slučajnosti, on je genije fudbala, jedan od najvećih ikada... Da mogu da ppostižem najveće uspehe u mom sportu kad i on to je poseban lep osećaj. U Tokiju sam bio mnogo blizu finala, bio bih apsoluitni faovirit, ali postoji razlog zašto se sve ovo dešava. To je verovatno najteži poraz ikada pored ovog Dejvis kupa poslednjeg, ostao sam bio tada potpuno bez goriva. Nisam ga imao za taj poslednji skok a ovde sam došao svežiji dosta".

"Ovaj za doping me prati, smem da pijem samo sok i vodu, to je moje slavlje za sada... Suze radosnice, samo sam se smejao sve vreme dok se intonirala himna. Biti na postolju sa zlatom i gledati zastavu kako se diže sa himnom, nema lepšeg osećaja, ne može ništa da me učini ponosnijim, nadmašiuje sve moje individualne uspehe. Zato je bila toliko željena, i nabila toliko pritiska i meni i svima oko mene. Nastavio bih u LA, da se podmladim da nisam sad uspeo, neiscrpna želja me je dovela do ovde i ogromna podrška srpskog naroda koju uvek osećam na OI".

"Najiskrenije, kao da sam na vrhu najviše planine na svetu. Osećaj kao nijedan pre. Najlepši osećaj do sada bio je kada sam nosio zastavu na otvaranju OI u Londonu 2012. Danas je ovo nadmašilo i premašilo sve što sam ikada doživeo. Taj poslednji poen, takve emocije i taj intenzitet i količina, nešto što je nezamenjivo i ne može ništa da nadmaši".

Đoković je krenuo da pevuši reči pesme "Miki Milane", a onda je pitao Miljana Amanović hoće li da ide u Los Anđeles na sledeće OI, ali da igra, a Novak da masira. 

"Prijatelju, srećan sam sa svojim životom, želim da uživam u trenutku sa porodicom".

"Slava Bogu, to sam rekao kada sam pokazao ka nebu, zahvalanost na snazi i veri da budem gde jesam".

"Nisam ga video, nisam uzeo telefon još uvek... Sa vama sam sad narednih sati. On je legenda sporta i moj najveći rival. Mogu da se saglasim sa njim, u mom slučaju jeste bilo nešto najteže dostići u karijeri. Teško je reći da je OI teže osvojiti nego grend slem, na mngoim Igrama nema nekih igrača, ali... Činjenica da je svake četiri godine, i da osećate strašan pritisak dok predstavljate svoju zemlju, onda je sve drugačije. Zato je mnogo teško uspeti".

"Odlično se sećam mog prvog trofeja u Holandiji, trofej je bio iPad, sada je malo drugačije sa zlatom oko vrata, haha. To je bio moj prvi trofej u profesionalnoj karijeri, zaista neverovatno putovanje, tada sam počeo da se zabavljam sa svojom suprugom, pomenuli smo i Vajdu, i ta Holandija će zauvek imati posebno mesto u mom srcu".

"Mislim da sam kompletirao sve uspehe ovim zlatom, ali volim ovaj sport i volim da se takmičim, ne samo da pobeđujem, volim da napredujem, da unapređujem sebe, da treniram. Tenis mi je dao toliko u životu, pokušavam da mu vratim svojom posvećenošću i žrtvovanjem na terenu kada niko ne gleda. Svakom mladom igraču poručujem da ovo nije nikakva slučajnost, već je došlo iz ogromnog mog truda i ljudi oko mene. Želim da slavim, mnogo sam radio i žrtvovao se na ovom dugom putovanju od nekoliko godina, zlato je sada tu".

"On me zna odlično, zato je to i rekao. On je moj član porodice, istina je, želim da igram u Los Anđelesu, volim da igram za Srbiju i na OI i u Dejvis kupu, biti deo tima je prelepo. Troicki mi se smeje jer misli da je nerealno, ili zato što ima još četiri godine sa ovim likom".

"Verovao sam, kroz celu karijeru, znao sam da će se desiti, samo je pitanje bilo kad. Olimpijske igre su svake četiri godine, znao sam da mi je 37 i da neću imati još mnogo vremena... Uvek postoje sumnje... Pokušao sam da utišam sve oko sebe, sva ometanja i to je najveća borba, i presrećan sam kako sam to uspeo, Alkaraz je trenutno najbolji na svetu, a ja sam na sedmom nebu".

"Ova godina je čudna za mene, bez titule do sredine sezone, ali... Rekao sam da su mi grend slemovi i OI najveći ciljevi, sa naglaskom na Igre, ovo je bio moj poslednji let ka zlatu. I zato sam učinio sve što sam mogao da se pripremim za ovaj period sezone, da dignem formu i da budem na vrhuncu mogućnosti. Povreda na Rolan Garosu me je pomerila sa puta, ali sam uspeo da igram Vimbldon, došao do finala što je veliki uspeh, dominirao sam u finalu sa Alkarazom sad iako je bolji igrač trenutno, ali osećao sam da sam drugačiji igrač oko pokreta, kako se osećam i svega sada nego tada. Nije mi potrebno motivacije, dovoljno mi je to što predstavljam Srbiju na Olimoijskim igrama, bio sam spreman za ovaj turnir, nisam izgubio nijedan set, i posle prve dve runde znao sam da mi je sad šansa, baš sad. Znao sam da će zlato značiti popeti se na najviši vrh najviše planine. Znao sam da ne mogu da budem gori nego u finalu Vimbldona, i znao sam osećao sam da će ovo biti potpuno drugačiji meč. Pošteno je što su oba seta odlučena u taj-brejku, igrali smo sjajno, skoro tri sata, vrlo intenzivno, ne mogu da zamislim šta bi bilo u trećem setu. Odigrao je sjajan turnir, on je neverovatan momak, mngoo ga poštujem kao igrača, ima iziuetan duh, gurao ej do kraja, i ja sam. Probao sam da se fokusiram samo na svaki sledeći poen. Nikad nisam osetio nešto ovako, ništa slično, na teniskom terenu.

"Najposebniiji osečaj ikad. Na otvaranju u Londonu 2012. sam nosio zastavu i to je bio najboilji osećaj ikada, do sada. Sve što sam mogao da zamislim, da osetim, predstavljam zemlju uvek mi je bio prioritet, da ponosno nosim srpsku zastavu, i to me vozi kao ništa drugo i motiviše. Činjenica da sam u Pekingu osvojio bronzu i posle više nijednu medalju, i sada sa 37 godina protiv 21-godišnjaka verovatno najboljeg igrača na svetu trenutno, kada pogledam sve - verovatno najveći moj uspeh u karijeri", rekao je Novak. 

Najbolji teniser ikada obraća se posle osvajanja olimpijskog zlata, a na konferenciji je i naš izveštač iz Pariza Nebojša Todorović.