4
Tmuran, tužan, posle ne baš prospavane noći, krenuo sam na vaterpolo polufinale sa nadom da će se "delfini" osvetiti Amerikancima za košarkaše. I jesu, ubedljivo, i hvala im na tome.
Vaterpolisti su protiv iste reprezentacije kao i Bogdan, Jokić i družina dan ranije, igrali za finale na Olimpijskim igrama 2024. I boriće se „delfini“ za treće uzastopno zlato, pošto su moćnom igrom očitali lekciju SAD (10:6).
Kakvi šampioni, kakve legende. Oni bi mogli da budu definicija onoga „nikad ne potcenjuj srce šampiona“. Teško je uopšte shvatiti kakav uspeh je igrati tri finala uzastopno na OI.
PROČITAJTE JOŠ
Taman su i nama vratili onu tenziju i naboj posle emotivnog pražnjenja posle košarke, ne mogu ni da zamislim kako je sportistima generalno posle nekih takvih poraza. Kada si tu, imaš ih, imaš finale nadohvat ruke i onda ostaneš bez istog.
Taj osećaj nas nije bio napustio, ali su ga vaterpolisti prilično poništili, i sam kapiten Nikola Jakšić je rekao da su želeli da se osvete Amerikancima, dok je Nemanja Vico dodao kako su mislili na braću.
Pred nama se i Strahinja Rašović emotivno slomio, dan posle kajakaša Marka Novakovića, ali nas je jedan poziv pre svega vratio u realnost i brzo pokazao onu vedriju stranu.
„Nebojšaaaa“, čuo sam da me neko doziva usred Pariza, kod metro stanice u blizini smeštaja. Pomislio sam da mi se već priviđa od svega…
“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”
Ko je sad, i to ovde, i to danas? Dižem pogled od telefona, naravno, kad imam koga i da vidim – Jelena Arunović maše iz kafića.
„Sedi da popijemo kafu“, poziv olimpijske šampionke se ne odbija.
„Sad će i Zorana da dođe, tu je negde“, dodaje njena sestra i trener.
Zlatne sestre Arunović opet su u Parizu, kako bi u samoj završnici Olimpijskih igara bile uz naše srpske sportiste, a i kako bi prisustvovale svečanoj ceremoniji zatvaranja.
„Nisam bila ni na jednoj ceremoniji od Londona 2012. godine kad sam bila na otvaranju“, priča Zorana kako se opet našla na mestu uspeha, odnosno jedno 300 kilometara dalje, koliko je od Pariza udaljen Šateru gde su ona i Damir Mikec imali zlatne hice u miksu na 10 metara pištoljem.
Neizbežno je bilo da se prisetimo i tog dana, istorijskog za srpski sport, kada je osvojena prva medalja za Srbiju na OI u Parizu. Ponovila je Jelena koliko su se iznenadile kada su čule i ugledale petoro srpskih izveštača na finalu, i kada su osetile podršku.
Mi nismo ni bili svesni da smo im uopšte išta pomogli, ako jesmo – čast nam je i zadovoljstvo. A, oni su nama priredili dan za ceo život.
Prisustvovali smo pisanju zlatne istorije srpskog sporta, i to je nešto neuporedivo, protkano emocijama kakvim nismo ni znali da postoje.
Iznenadna kafica usred Pariza sa olimpijskim šampionkama kao uvod u dve medalje u jednom danu – bolje nije moglo – i pravi melem posle košarkaša. Vaterpolisti su prošli u već pomenuto finale, kao i Aleksandra Perišić u tekvondou, čime se učinak Srbije na Olimpijskim igrama popeo na četiri odličja.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
