Vaterpolisti Srbije osvojili su zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu, što im je treće najsjajnije odličje u nizu na OI.
Kakav uspeh, kakvo pisanje istorije na Olimpijskim igrama 2024. Treće uzastopno zlato, posle Rija 2016. i Tokija 2021. godine.
Ljudi moji, uspeh za anale, a malo ko je istinski verovao da mogu do najvišeg mesta na postolju u Parizu. Zato su ovi momci po ko zna koji put u bazenu pokazali srce šampiona.
I više nema nikakve dileme, ako je ikada bilo – vaterpolisti Srbije su pravi Drim tim. I uzeli su ono što im pripada i ne daju ga nikome.
Samo finale je za sve nas sa strane bilo bez previše neizvesnosti. Zašto? Zato što su „delfini“ igrali tako hrabro, smireno, organizovano, ali opet i srčano protiv Hrvatske.
“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”
Već u prvoj četvrtini viđena je fantastična borba, za uživanje neutralnih navijača, kakvih verovatno nije ni bilo na bazenu „La defense“. Orilo se „Srbija, Srbija“ i „Hoćemo pobedu“, iako je delovalo da je više bilo hrvatskih navijača, glasniji su bili srpski.
A „delfini“ su zaigrali na krilima podrške sa krcatih tribina, uz neverovatnu odbranu i fenomenalno napadačko izdanje.
Prvi gol bio je delo Nemanje Ubovića sa centra, i prvo je ispustio loptu, ali je potom uspeo da je pošalje u mrežu, nakon čega su na scenu stupili Miloš Ćuk i Nikola Jakšić, sa po dva pogotka. Hvatali smo se za glavu posle malog promašaja Mandića, da bi Ćuk iz peterca i potom majstorijom poveo Srbiju ka opipljivom vođstvu. Da ono bude vidljivo i na semaforu pobrinuo se kapiten Jakšić, prvo dve finte, pa onda tri za dve lopte u mreži Hrvata i velikih 5:2.
Pokušavali su Hrvati i iz daljine, i sa krila, ali je golman Filipović činio čuda među stativama. Stvarno je to bila četvrtina iz snova, i to u velikom finalu, trećem uzastopnom na OI za naše vaterpoliste, dvostruke uzastopne osvajače zlata.
Zna se da ovakve utakmice ne dobijaju dvojica igrača, već je bitno da se više njih pojavi i razigra u bazenu. Golman Filipić se dodatno razbranio, dok se na drugoj strani Vico i Rašović majstorijama (7:3) nastavili da guraju „delfine“ ka trećem uzastopnom olimpijskom zlatu.
Koliko su dominirali srpski vaterpolisti govori i to da Marko Bijač, verovatno najbolji golman sveta, nije odbranio nijedan od sedam udaraca (0/7) koji su išli ka golu u prvom poluvremenu (8:5), pa je selektor Ivica Tucak morao da u bazen da ubaci Tonija Popadića… To sigurno nije planirao uoči finala, ali su ga izabranici Uroša Stevanovića primorali na neočekivano.
Napisali smo da ovakve utakmice ne dobijaju dvojica igrača, već je bitno da se više njih pojavi, znaju to i olimpijski šampioni, pa su Strahinja Rašović i Dušan Mandić iskočili u trećoj četvrtini da sačuvamo tri gola razlike pred odlučuju četvrtinu finala (8:5).
Vratio se Bijač u bazen i uhvatio ritam, odbranio je tri-četiri napada zaredom, ali ništa nije moglo da poremeti momke koji su se pretplatili na zlato.
Za kraj, da se potope Hrvati, magija Dedovića, ispod četiri ruke računajući i golmanovu za 12:9 na tri minuta do kraja, kada je bilo jasno da ćemo opet slušati „Bože pravde“ u Parizu, posle zlatnih Zorane Arunović i Damira Mikeca, i Novaka Đokovića.
BONUS VIDEO: Srbin u nošnji bodri vaterpoliste u Parizu