0
"Stani, šta si to slikao", zaustavio me je policajac na putu ka "Akvatik centru", gde se održavaju vodeni sportovi na Olimpijskim igrama.
Sen Deni je predgrađe Pariza u severnom delu prestonice Francuske, sa nekih 100.000 stanovnika, ali je za vreme Olimpijskih igara 2024 prilično promenio izgled.
Radničko predgrađe koje uglavnom povezuju s kriminalom i pobunama, poznato je po tome i što se u njemu nalazi svetilište francuskih kraljeva — prvo gotsko remek delo Evrope, opatija Sen Deni, kao i poznati stadion.
Važi i dalje za najopasniji deo grada, u koji ne idete sami pogotovo uveče, i u kom nikako ne uzimate smeštaj ako boravite u Gradu svetlosti, što su savetovali i jednu od volonterki.
“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”
Upravo u ovom delu je stadion „Francuska“, neki ga zovu i Sen Deni, izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva 1998. godine, a stadion je između ostalog napravljen kako bi se ovaj deo – razvio. Ali, uz taj stadion bilo je više napada tokom prethodnih godina, koji su povezivani i sa terorizmom.
Baš na njemu će biti i atletska takmičenja na OI, dok je u neposrednom blizini i „Akvatik centar“ za vodene sportove, pa nam je to bila destinacija. Igrali su vaterpolisti Srbije sa Španijom (11:15) u podne, a do sada nismo uspeli da ih ispratimo…
Bio je to meč posle sramnog izdanja „delfina“ protiv Australije, i nije bio za vađenje protiv evropskih šampiona i trećih na svetu. Jednostavno, ova naša generacija više nije ona trofejna i vrlo je ranjiva, te se bori za prolaz iz grupe, što nam je donedavno bilo nezamislivo.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
Tako je ozloglašeni Sen Deni bio naša prva destinacija dana, vaterpolisti se nisu proslavili, ali su pokazali reakciju i do pred sam kraj bili u igri.
Krajnja tačka bila je udaljena 50-ak minuta metroom (gde god da krenete u Parizu treba vam barem 40-50 minuta prevozom).
Naravno da je Sen Deni Plejel, poslednja stranica metroa na liniji 14, bila naša stanica, a odatle smo imali još oko 20 minuta peške. Definitivno je „Akvatik centar“ najzabačeniji od svih borilišta na OI u Parizu.
I tako tumaramo preko pešačkog mosta, pa levo, pa desno, nigde ništa… Najopasniji kraj Pariza je toliko ograđen da jedva možete i da naiđete na nekog od lokalaca.
Možete ako se baš zavučete u ulice i delove naselja, kao što smo mi jednom prilikom posete srpskom restoranu, o čemu će više biti narednih dana na Nova.rs. Tada nas je Jasmina ugostila kao malo ko u životu i sprovela svuda, pa i do crkve Sveti Sava u Parizu, o kojoj ste već mogli da čitate na našem portalu.
I ona nam je objasnila da su prilično rešili problem sa migrantima u Sen Deniju, ali da je i dalje vrlo prisutan strah od eventualnih napada.
Zato je u ogromnom krugu oko „Akvatik centra“ sve toliko ograđeno i obezbeđeno, uz brojne kontrolne punktove, kao da smo se nalazili u nekom potpuno drugom gradu… Naišli smo na brojne policajce, a kada sam fotografisao dva kombija, kao što sam radio duž celog puta od stanice metroa, pored kojih se prolazi samo sa novinarskom akreditacijom ili drugim posebnim dozvolama, video sam kako sam „skeniran“.
Jedan od policajaca posebno je obratio pažnju na mene i šta radim, strpljivo sačekao da završim, pa mi prišao nešto odsečnije.
„Stani, šta si to slikao?“, upitao me je, naravno na francuskom, i onda nekako mimikom i po kojim „photo, no, no“ me upitao šta sam slikao.
Nije da sam baš razumeo sve šta mi je ispričao, ali šta je drugo mogao da me pita uz reči da stanem i pokažem telefon… Odgovorio sam da pravim fotke za priču kako nas dobro čuvaju u svim delovima Pariza, pa i u ovom tokom trajanja Olimpijskih igara 2024.
Sumnjam da me je išta razumeo na engleskom, i tako on reč, ja reč, na kraju ga upitam da li treba da obrišem „sporne“ fotografije dok mu ih pokazujem.
Nećka se malo, klima glavom levo-desno, palac nagore, osmeh i mahanje rukom u smislu – teraj.
Možda su mu se svidele fotke, na jednoj se baš i on vidi u daljini, ali ne mogu da se otmem ljubaznošću generalno nimalo ljubaznih Francuza, ali smo se zaista sretali sa normalnim reakcijama policije i ostalih pripadnika bezbednosti gde god da smo krenuli.
Blagi osmeh, u prolazu pitanje „je l’ sve ok“, čisto i nama i njima bude lakše. I sam dan je proticao nekako u duhu onoga što nije u skladu sa Igrama, osim gesta srpskih košarkašica za „ranjenog“ basketaša Mihaila Vasića, pa smo čekali da na kraju Novak Đoković malo popravi raspoloženje protiv Stefanosa Cicipasa u četvrtfinalu.
BONUS VIDEO