Novak je tu, nema više Putina i Karađorđa: Vodimo vas u kafanu "Crvena zvezda" usred Pariza VIDEO

Ajfelov toranj (sagrađen 1889. godine), Trijumfalna kapija, Luvr, reka Sena, brdo Monmartr, katedrala Notr Dam, sve to jeste Pariz, ali nije samo to, već mnogo, mnogo više... Oni nešto dalji, skriveni delovi grada imaju takođe šta da ponude.

Jedan od njih je i Nanter, deo Pariza u kom je smešten vaterpolo bazen u okviru "La defense" arene, i ceo taj deo izgleda novo, moderno, ni nalik onome po čemu je Pariz prepoznatljiv.

Ima i onih delova u koje baš i nije preporučljivo ići, kao što je Sen Deni na obodu grada, i baš u takav smo se zaputili tokom boravka na Olimpijskim igrama 2024. Ne da bismo testirali opasnost, već zato što smo znali da krije jednu kafanu koju drži naša žena. Zapravo, drži je Željko Vukić, iz Bara, ali se vratio u Crnu Goru...

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Jasminka je već 42 godine u Parizu, kako sama kaže, otišla je iz Prnjavora, ali on iz nje - teško. Ako sa vrata kafane "L'Etoile Rouge", što znači Crvena zvezda, kažete "Dobar dan" na srpskom, te magične reči otvaraju neku novu dimenziju u ulici Baljar, na samom kraju u broju 59, na ćošku kod bivše zgrade ambasade Jugoslavije.

Naravno, kafa i rakija za dobrodošlicu se podrazumevaju, red je, ne postoji opcija odbijanja. Priča teče sama, kad smo došli, kako nam, je l' stižemo sve, naravno i majčinski:

"Je l' ste gladni, deco? Da palim šporet?", kao da smo joj iz kuće pita nas Jasminka. To već nije dolazilo u obzir, da je toliko deranžiramo, ljubazno smo se zahvalili i nastavili priču.

Obećali smo da ćemo svratiti i na klopu ako bude vremena, bilo šta domaće i kuvano bilo je na "meniju". Vidi se odmah da se radi o objektu sa dušom, ima starinski šmek, nedaleko od poslednje stanice metroa broj četiri, "Porte de Clignacourt".

"Nije vam ovde baš bezbedno, mada su sklonili sve iz parka pre jedno mesec dana. Prisutan je strah, dosta se plaše nekih napada", priča nam Jasminka, koju to kao da mnogo ne dotiče.

Ona je tu više od četiri decenije, svašta je prošla, a kako je smeštena u 18. andordismanu, dešavanja iz srca Pariza gotovo da ne oseća.

"Kao i da nisu Olimpijske igre, ovde kod nas nema te frke i euforije. Nemam više nerve ni Novaka Đokovića da gledam, samo pitam za rezultat. Išla sam u 'Bersi' nekad da navijam za njega, na Rolan Garos nisam. A ovde u kafani se sve gleda, imamo srpske kanale, naravno i Zvezda se prati iako ja navijam za Partizan".

Kako sam, igrom slučaja i posla, kod nje u kafani bio i 2016. godine, pitam gde su nestali Karađorđe i Vladimir Putin. I njihove slike bile su na zidovima, na kojima su sada ostali samo Nole i po koje crveno-belo obeležje, u skladu sa nazivom.

"Za vreme korone nismo radili, kao i svi, a pao nam je plafon, pa smo morali da renoviramo. Ostali su Novak i grb Zvezde, a tu su i slike moje ćerke Andree", otkriva Jasminka, čija druga ćerka Aleksandra pomaže mami kad ima vremena.

"Je l' se kartate vi, mogli bismo neki remi da odigramo", priča nam dok nam pokazuje i prostoriju iza, za druženje, sa stolom koji se ne vidi s vrata. Obaveze nam nisu dozvolile da ostanemo previše, pa je i to ostalo za neku drugu priliku.

Jasminka je bila toliko ljubazna, pa nas je i sprovela kroz njen kraj na obodu grada. Ovde se njoj svi javljaju, tu je glavna, i pozdravljaju se ljubljenjem po tri puta.

"Znaju i ovi moji Francuzi ovde kako mora, kad vole našu rakiju, onda ćemo i da se pozdravljamo po našim običajima", dodaje kao prava gazdarica.

Usledila je kraća šetnja do ulice u kojoj je još jedan ugostiteljski objekat srpskog porekla, "La Victoire", drži ga Suzana, živi u Parizu više od 50 godina. Preko puta je i restoran "Zavičaj", a nedaleko u ulici Simplon i prodavnica sa svim srpskim proizvodima.

Slanina, ajvar, čvarci, ma, šta god poželite, svega ima, naravno i srpskih zastava, ali i obeležja Partizana i Zvezde.

Što se kaže, za svakoga po neštu, pa ako vas put navede, svratite do ulica Simplon i Baljar, do kojih vas vodi metro "četvorka", i dobićete potpuno drugačiji doživljaj Pariza.

BONUS VIDEO