Piše Ivan Mrđen: Petak za petak, baksuz i inače

Ako danas na internet pretraživačima ukucate “petak, trinaesti” iznenadićete se u kojoj meri se maltene jedan isti tekst iz godine u godine ponavlja, samo pod različitim naslovima. Kao, na primer, zašto je petak trinaesti baksuzan dan, šta ne biste smeli da radite tog dana, kako da preživite petak trinaesti…

I sam se nešto doprineo toj histeriji u petak 13. novembra 2020. godine, koja je u celini zapamćena kao baksuzna i “ne ponovilo se”, kad sam iz teksta koji svi uredno kopipejstuju pa se već i ne zna ko je izvorni autor prepisao nekoliko najvažnijih istorijskih činjenica. Koje koliko toliko opravdavaju postojanje posebnog izraza u psihologiji, paraskavedekatriafobija ili strah od petka 13.

Obično ih bude po dva godišnje, pa su tako u 2017. baksuzni dani bili u januaru i oktobru, naredne godine u aprilu i junu, a u 2109. u septembru i decembru. Istu kombinaciju imaćemo i ove godine, pa ko preživi današnji dan neka se spremi za petak 13. decembar!

Posle godine “najsmešnijeg virusa” u kojoj je trinaesti dan u mesecu bio i petak dva puta (mart i, kako rekoh, novembar), tokom naredne dve godine petak 13. imali smo samo po jednom (2021. u avgustu, a 2022. u maju). Lane se to dogodilo dva puta (u januaru i oktobru), ali ćemo zato iduće 2025. godine priliku da budemo paraskavedekatriafobični imati samo jednom, u junu!

* * *

Ovo široko rasprostranjeno sujeverje o zlehudom karakteru današnje kombinacije datuma i dana u sedmici potiče još iz Srednjeg veka, a neki tvrde da ima čak i biblijsko uporište, jer je navodno to bio dan kad je Eva navela Adama da zagrize jabuku, kad je počeo potop i gradnja Vavilonske kule, a u Novom zavetu 13 ljudi govore o Isusovim poslednjim mukama na Veliki četvrtak, dan pre nego što je raspet na Veliki petak.

Neki smatraju da je sve počelo kad je francuski kralj Filip IV u petak 13. oktobra 1307. uhapsio stotine templara. U priči „Da Vinčijev kod“ Den Braun pominje egzekuciju templara Žaka de Molaja na petak 13. On je navodno prokleo papu i kralja Francuske.

U petak 13. maja 1453. godine sultan Mehmed Fatih je osvojio Istanbul (Carigrad) i otad ga hrišćanski svet smatra baksuznim danom.

Moguće je i da je roman Tomasa Losona iz 1907. godine „Petak, trinaesti“ odigrao značajnu ulogu u širenju ovog sujeverja. U romanu, beskrupulozni berzanski broker koristi sujeverje kako bi na petak 13. kreirao paniku na Vol Stritu, što se i ostvarilo u maju 1927. godine kad se dogodio drugi najveći krah na berzama. Poslovni neuspesi i bankroti podstakli su očajne brokere na bacanje kroz prozore zgrada u Vol Stritu.

* * *

Obično se u toj opštoj resavskoj školi navede i to da su prihodi od komercijalnih letova aviokompanija na ovaj dan manji i do 40 odsto, te da je broj prodatih nekretnina u padu tokom petka 13.

Zato nije slučajno što je najčešća opcija koja se nudi kao “rešenje” da ostanete u svom krevetu i uz dobru seriju, neki bi to nazvali “bindžovanje” – izbegnete potencijalni baksuzluk koji vas može zadesiti na petak 13. Na taj način možete da se sačuvate i od još jednog obraćanja predsednika svega ovoga, kojih je, kažu, od početka ove godine bilo više nego što je ukupno dana u kalendaru. Što bi se reklo, petak k’o petak, a baksuz nam i inače sleduje…

Time poznati aforizam Ninusa Nestorovića da smo “u Srbiji uvek na mestu nesreće” dobija i vremensku dopunu. Nama je svaki dan petak trinaesti, osim ako baš na petak trinaesti nema vanrednog, specijalnog ili samo redovnog obraćanja!

Možda to ništa ne znači, ali izgleda da nije slučajno što je u ovom veku rekordna bila baš 2012. godina, kad smo ovaj planetarni baksuzni dan imali čak tri puta (u januaru, aprilu i julu). A nešto smo u zemlji Srbiji i sami doprineli, istina nedeljom, mislim da je to bilo 6. i 20. maja!