1
Možda se nećete složiti sa autorom ovog teksta koji sam preveo i sačuvao pre nekoliko meseci da ga objavim baš na današnji dan. Verujem da mnogi imaju neku svoju “najbolju pesmu svih vremena”. Ali, što ne bismo, makar na jedan dan, razmišljali o nečemu ne što nema veze sa zemljom Srbijom i predsednikom svega ovoga. Meni, časna reč, bilo mnogo lakše i lepše…
Za početak, nekoliko pitanja: Zašto se pesma zove “Boemska rapsodija”? Zašto traje tačno 5 minuta i 55 sekundi? O čemu je u stvari ova pesma? Zašto je premijera filma o grupi “Kvin” bila 31. oktobra?
Film je premijerno prikazan 31. oktobra 2018. godine, jer je 31. oktobra 1975. prvi put emitovan singl “Boemska rapsodija”. Reč “rapsodija” potiče iz grčkog jezika i znači “sastavljeni delovi pesme”, samim tim i muzičko delo slobodne forme sastavljeno od različitih delova i tema koje izgledaju međusobno nepovezane… Reč “boemski” se odnosi na region u Češkoj zvan Bohemija, gde je rođen Faust, lik najznačajnijeg Geteovog dela.
Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja. Smatra se da je Faust oličenje duha savremenog čoveka.
Faust je bio stariji i inteligentan čovek koji je znao sve osim misterije života. Nesposoban da shvati, odluči da se otruje. U tom trenutku zazvone crkvena zvona, a on izađe napolje. Kad se vrati u svoju sobu, pronalazi psa koji se transformiše u čoveka. To je đavo, Mefistofele. Obećava Faustu pun život bez bede u zamenu za njegovu dušu. Faust se slaže, podmlađuje i postaje bahat. Upoznaje Grečen i dobije dete. Njegova žena i dete su umrli. Faust putuje kroz vreme i prostor i oseća se moćno.
Kad ipak ostari, opet se oseća bedno. Pošto nije prekinuo pakt sa đavolom, anđeli se bore za njegovu dušu. Ovaj siže je neophodan za razumevanje “Boemske rapsodije”.
* * *
Na toj matrici nastala je pesma je o životu Fredija Merkjurija (1946-1991), rođenog kao Farok Bulsara. Kao rapsodija, ima sedam različitih delova: 1. i 2. čin – A Kapela, 3. čin – Balada, 4. čin – Solo gitara, 5. čin – Opera, 6. čin – Rok i 7. čin – “Koda”.
Pesma govori o siromašnom dečaku koji se pita da li je ovaj život stvaran ili ga živi njegova iskrivljena mašta. Kaže da i ako prestane da živi, vetar će nastaviti da duva bez njegovog postojanja. Zato se dogovori sa đavolom da proda svoju dušu.
Po donošenju ove odluke, on kaže majci: “Mama, upravo sam ubio čoveka, prislonio mu pištolj u glavu, povukao obarač, sad je mrtav. Odbacio sam svoj život. Ako se sutra ne vratim u ovo vreme, nastavite, nastavite kao da ništa nije važno… “
Čovek koga ubija je lično on, Fredi Merkjuri. Ako ne ispuni pakt sa đavolom, odmah će umreti. Oprašta se od svojih voljenih, a majka mu se rasplače. Zbog njenih suza i očajničkog plača koji dočarava gitara Brajana Meja Fredi, prestravljen, viče: “Mama, neću da umrem”.
Tu počinje operski deo. Fredi se nađe u astralnoj ravni gde vidi sebe: “Vidim malu siluetu od čoveka“… “Skaramuš, hoćeš li plesati Fandango?” Skaramuš je “eskaramuza”, okršaj između četiri jahača apokalipse, kao sila zla, protiv sila dobra koje se bore za Fredijevu dušu, a on nastavlja, govoreći: “Grom i munja, veoma, veoma me zastrašuju”…
Ova fraza se pojavljuje u Bibliji, konkretno u Jovu 37 kad kaže: “Grom i munja me plaše: srce mi lupa u grlu”. Videvši svog sina tako uplašenog odlukom koju je doneo, Fredijeva majka moli da ga spasi od pakta sa Mefistofelom. “On je samo siromašan dečak… Poštedite njegov život od ove monstruoznosti.”
Njene molbe se čuju, i anđeli silaze u borbu sa silama zla. “Bismilah“ (arapska reč koja znači “U ime Boga”) je prva reč u svetoj knjizi muslimana, Kuranu. I tako, sam Bog se pojavi i viče: “Nećemo te pustiti.”
Suočen sa takvim sukobom dobra i zla, Fredi se plaši za majčin život i kaže: “Mama mia, mama mia, pusti me.” Opet viču sa neba da ga neće napustiti, a Fredi viče: “Ne, ne, ne, ne, ne”, i kaže: “Belzebub (Gospodar Tame) je za mene spremio đavola.” Fredi odaje počast Volfgangu Amadeusu Mocartu i Johanu Sebastijanu Bahu, pevajući “Figaro, Magnifiko”, pozivajući se na Mocartovu “Figarovu ženidbu”, po mnogima najveću operu svih vremena, i na Bahov “Magnifikat”.
PROČITAJTE JOŠ:
Operski deo se završava, a rok čin je prava eksplozija. Đavo, ljut i izdan od Fredija, ne drži pakt, kaže: “Pa mislite da možete da me kamenujete i pljunete mi u oko? Misliš da možeš da me voliš i ostaviš da umrem?” Upečatljivo je kako se Gospodar zla oseća nemoćno protiv ljudskog bića, protiv pokajanja i ljubavi.
Izgubivši bitku, đavo odlazi, a mi stižemo do poslednjeg čina ili “kode” gde je Fredi slobodan, a taj osećaj ga teši. Gong koji zatvara zvuke pesme je instrument koji se koristi u Kini i istočnoazijskim kulturama za lečenje ljudi pod uticajem zlih duhova.
* * *
“Boemska rapsodija” traje 5:55 minuta. Fredi je voleo astrologiju, a u numerologiji broj 555 se povezuje sa smrću, ne fizičkom već duhovnom, kao kraj nečega koji će voditi novom početku.
I pesma je prvi put emitovana na Noć veštica. Praznik koji su Kelti zvali “Samhain” da proslavi prelazak i otvaranje na drugi svet. Oni su verovali da su svet živih i mrtvih usko povezani, i na Dan mrtvih, oba sveta će se ujediniti, dozvoljavajući duhovima da pređu preko…
Ništa, dakle, u “Boemskoj rapsodiji” nije slučajno. Sve je pažljivo urađeno i ima značenje koje prevazilazi da bude samo pesma. Zato je izglasana širom sveta kao najbolja pesma svih vremena.
* * *
Uz izvinjenje za nešto lošiji prevod i možda poneku netačnost, pripremajući ovaj tekst postepeno sam pojačavao utisak da se “Boemska rapsodija” ipak odnosi i na (ne)prilike u zemlji Srbiji. Sve je više onih koji prodaju dušu đavolu, neko za sendvič i dve crvene, neko za ministarsko mesto… Svedoci smo kako se ovi drugi svakodnevno “podmlađuju” i postaju bahati, dok, s druge strane, sile dobra više i ne prepoznajemo… Tek tu i tamo vidimo poneku “malu siluetu od čoveka”…
A tu je i već tradicionalno povezivanje živih i mrtvih tokom svakih izbora!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare