1
Predsednik Vučić oglasio se sinoć i pre nego što se na kioscima našao novi broj novina "Nova", kako bi prokomentarisao naslovnu priču u kojoj se nagoveštava diplomatski poraz njegove politike “dve stolice”. Ona je ranije tog dana objavljena i u digitalnoj formi, ali je predsednika mimoišla. Manje bitno.
Reagovao je kako jedino ume i najviše voli: grubim kvalifikacijama, pasivnom agresijom, forsiranjem podele među građanima u cilju prikrivanja sopstvenih nedostataka. Napade na medije zbog vesti više i ne pominjem, oguglali smo.
Tvrdnje predsednika smo preneli, a red je i da mu odgovorimo.
Najpre, jasno mi je zašto su za predsednika zapadne vrednosti “tobožnje”: onaj koji izađe iz radikalskog šinjela o demokratiji, slobodi štampe i ljudskim pravima može da govori jedino kao o “tobožnjim”. Nije to za nas novost, možda bude za neke njegove zapadne partnere i sagovornike. Njihov problem ako je tako.
Potom, ima smisla da o rusofiliji govori čovek koji pada u trans zbog dobijanja ordenja od Putina, lidera zemlje koja je okupacijom Ukrajine inicirala jedan od najkrvavijih sukoba u 21. veku, lidera zemlje u kojoj se novinari i politički protivnici zatvaraju, ubijaju i ubijaju zatvaranjem, lidera zemlje u kojoj su demokratski izbori festival represije. To each his own, predsedniče.
Na kraju, od izvinjenja, nažalost, ovaj put ništa: novinari ne otkrivaju svoje izvore, i sada ih je, kao i obično, bilo više od jednog. To je dovoljno i za Gardijan i za Novu.
Umesto izvinjenja, dobronameran poziv predsedniku da se vrati u okvire svojih ustavnih ovlašćenja, čeśće i sa više takta referiše svojim građanima nego ruskim izaslanicima, i prestane da narod deli na izmišljene “rusofile” i “tobožnje” zapadnjake.
Konjec.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
