9
"Završila se još jedna izborna noć, a zimski izbori - makar prema preliminarnim rezultatima - nisu doneli lošu sreću Vučiću i SNS. Naprotiv: gutanjem glasača SPS i usponom antivaskera Branimira Nestorovića, naprednjaci su ojačali svoj stisak nad onim delom biračkog tela koje nije bilo deo koalicije "Srbija protiv nasilja", a glasači opozicije - suočeni sa nezabeleženom krađom putem uvoza birača - s pravom, mogu da se pitaju: "Čekaj, a što ja uopšte da glasam?".
Ovako sam prošle godine video epilog izbora, vruće glave, oko dva ujutru, pre nego što smo „zatvorili“ izbornu noć na portal „Nove“. U tekstu „Finalna analiza izbora u Srbiji: 3 dobre i 3 loše vesti za opoziciju i SNS i jedno pitanje“, bavio sam se, pored pomenutog, i krahom desnih opcija (Stamenkovski je danas ministarka, Obradović ugostitelj, Jeremić van stranačke politike), uspešnom taktikom Novog DSS, limitima i pozitivnim aspektima „Proglasa“.
Sećate se šta je bilo posle: izveštaj ODIHR-a, prizivanje Gonzalesa, božićna poslanica ambasadora Hila, rusi koji Vučiću dojavljuju Majdan, neuspeli upad u Gradsku skupštinu, na koncu i novi, junski izbori.
Noć 17. na 18. decembar trajala je – godinu dana.
Ono što su građani kojima su demokratija i sloboda na srcu hteli da vide minut posle objavljivanja rezultata pokradenih izbora, dešava se poslednjih mesec i po dana na ulicama Srbije – potpuna blokada (skoro) svega, koja već nepovratno ulazi u domen generalnog štrajka.
Zašto se to nije desilo kad je trebalo? Postoje bar dva razloga.
9
13
7
Najpre, politička scena – a onda i izbori kao njen finalni proizvod – uprljana je na nivou svinjca delovanjem režimskih medija, ali i praksama vladanja režima i diletantizmom i razjedinjenošću brojnih opozicionih stranaka. Zato gro građana već u startu izbore ne vidi kao sebi blizak proces, već kao validaciju postojećeg stanja. Shodno tome, izbore ne vide ni kao mogućnost da se nešto u društvu promeni, i tu su u pravu – oni to i nisu. Zato krađa izbora mobiliše samo one koji u izbore kao proces i dalje veruju – a njih nije mnogo.
Nadstrešnica, međutim, nije nešto u šta se može verovati ili neverovati: tone gvožđa i betona nisu spekulativne prirode. Od izbora se može pobeći – u lične poslovne dubioze, na Maltu, u feed Tik-tok profila, na Netflix, na Temu. U čašu. Od nadstrešnice – ove koja je pala na Železničkoj stanici u Novom Sadu ili bilo koje druge – nema bežanja.
Koji je još razlog odloženog svitanja 18. decembra 2023? Studenti, definitivno.
Decenijama unazad (od devedesetih zapravo) predstavljaju nam ih kao apolitičnu, amorfnu masu tela koja imaju sebičnu agendu idealno sublimiranu u pokliču Miće Jovanovića – „Uzmi diplomu i pali!“.
Neko nas je žestoko slagao: studenti ovih dana pokazuju ne samo potpuno odsustvo sebičluka, nego i šokantnu dozu mudrosti u političkom delovanju. Da, njihovo delovanje jeste par ekselans političko, iako nije stranačko, što će vam uostalom i sami reći. To telo – mlado, odlučno, hrabro i mudro – falilo je onim starim, umornim cinicima koji su šetali minulog decembra.
Ovi sada ne šetaju, ovi blokiraju. I traže, zapravo, isto ono što nam je falilo i prošle godine: da institucije počnu da rade svoj posao.
Šta će dalje biti ne znam. Srbija se, čini mi se, nikada nije susrela sa ovim vidom borbe protiv odmetnog režima. 5. oktobar bio je odbrana izborne volje, ovo nije to. Osim ako se danas, zapravo, ne brani izborni rezultat iz decembra 2023. godine. Ali, ne u korist bilo koje partije ili zarad ovog ili onog mandata, nego u korist slobode, demokratije i zdravog razuma.
