0
"Bila bih zahvalna za više vremena sa svojim sinovima."
Pre 10 godina mlada mama Marija Kang objavila je jednu fotografiju koja je obišla pola sveta. Na njoj ona pozira u kupaćem, zgodna poput manekenke, sa troje male dece, a sve uz poruku – šta je vaš izgovor.
Ta fotka podigla je mnogo prašine i nju su kritikovali jer tako dodatno stavlja pritisak na žene posle porođaja, kada su inače vrlo ranjive.
Ona je potom malo promenila svoj stav, uz poruku – šta je vaša priča, govorila o tome kako se i ugojila, ali i da želi da podstakne druge da drže do sebe i brinu o sebi.
Sada je Marija objavila vrlo potresnu ispovest na svom blogu – otkrila je da ima rak.
Tu priču o simptomima i hospitalizaciji sa njenog sajta maria.kang.com prenosimo u celosti.
„Prošlog petka sam se probudila u četiri sata ujutro od snažnog bola u donjem delu stomaka. U poslednje vreme sam inače imala jake bolove u stomaku i upravo sam uradila kolonoskopiju zbog niskog gvožđa i unutrašnjeg krvarenja. Nedelju dana ranije požalila sam se na bol svojoj sestri – koja je medicinska sestra – i ona je frustrirana pitala šta treba da se desi da konačno odem u hitnu. Tvrdoglavo sam odgovorila – ako više ne bih mogla da dišem. Dok sam ležala u krevetu, osećala sam se kao da imam kontrakcije, ali bez pauza. Jedva sam hodala i teško sam disala. Pozvala sam tatu i sestru, dovukla se do sobe da poljubim sinove za rastanak i čekala napolju u mraku pred svitanje da moj otac stigne i odveze me u bolnicu.
Kad sam stigla u bolnicu, bila sam uznemirujuće bleda, krvni pritisak mi je bio 82/41, hemoglobin mi je opadao. Osetila sam olakšanje kad su počeli da mi daju lekove za bolove, prvo tilenol, pa fentanil, morfijum i na kraju oksikodon. Borila sam se sa infekcijom. Dok sam bila tamo, moj doktor je javio rezultate biopsije debelog creva od nekoliko dana pre.
Otkrili su mi rak.
Sestra i otac su me tešili dok sam u šoku prihvatala te vesti. A nisam primetila nijedan marker za rak debelog creva. U našoj porodici ga niko nije imao, relativno sam mlada, zdrava, ne pušim cigarete, meditiram… Ništa nije imalo smisla.
Prošle godine mi je rečeno da krv u mojoj stolici potiče od hemoroida (nakon porođaja) i išla sam kod više lekara zbog problema sa crevima. Niko nije video da se ovo sprema.
Uvek sam nonšalantno gledala na život. Često govorim da sam spremna da umrem u svakom trenutku, što i jesam. Volim svoj izuzetan način života, volim moje bliske divne ljude, volim uzbudljive stvari koje sam uradila i znam da sve ostavljam boljim nego što je bilo. Ali kada ste uhvaćeni u trenutku sopstvene smrtnosti i shvatite da se smrt nazire – dešava se promena.
Nisam još spremna.
Imam još posla. Bila bih zahvalna za više vremena sa svojim sinovima.
Pročitajte još:
Ostala sam u bolnici narednih nekoliko dana, primala sam antibiotike intravenski, a moj onkolog je prikupljao podatke za najbolje moguće lečenje. Dok ovo pišem, već sam imala tri CT skeniranja, magnetnu rezonancu, završene višestruke analize krvne slike i još jednu magnetnu rezonancu i predstojeće skeniranje. Kada sam se jutros probudila, konačno u svom krevetu, sve je bilo sablasno isto – ali sve je bilo drugačije. Neverovatno je kako se sve menja trenutno. Uprkos molitvama i utešnim tekstovima koji potvrđuju moju snagu i sposobnost da sve prevaziđem, svakodnevno plačem. Ja sam čovek. Mislim da neki ljudi to zaboravljaju. Mislim da sam to zaboravila.
Dobro sam se hranila, vežbala, ali nema sumnje da me je rak pronašao kada sam bila uznemirena, depresivna i bolna. Ne izlazi se iz 15-godišnje veze bez ljutnje i tuge. Ne gleda se majka koja umire bez neverovatne tuge. Ne odgajaju se deca i ne vodi se posao bez ogromnog napora. Mogu da izdržim, ipak, ja sam Marija Kang. Barem su mi roditelji tako dali ime i tako me ljudi zovu i pozitivno gledaju na mene.
Ali ko sam ja, zapravo?
Iako sam vrlo tolerantna na nelagodu, nešto je prodrlo u moj duh. Negde u duši pohranila sam bol. Možda nisam rekla svoje najdublje tuge, ali sam pozvala bolest i došla je. Zasejala se u mojim emocijama, formirana u ćeliju i prerasla u fizičku masu.
Dok počinjem ovo putovanje ka izlečenju, na mom putu je snažno znanje. Preživeću ovo. Postaću jača zbog ovog izazova. Jasnije ću videti šta je važno, a šta zaista nije…
Iznad svega, doživeću snagu ljubavi. Hvala svim mojim prijateljima i porodici koji su mi pomogli. Cenim sve molitve. I još uvek verujem u čuda.“
