0
Na početku pandemije lekari su primetili da je među teško obolelima od kovida-19 mnogo onih sa viškom kilograma, pišu američki mediji. Vezai zmeđu debljine i težeg oblika bolesti postala je još očiglednija kako se koronavirus širio svetom, a naučnici još uvek pokušavaju da utvrde zašto je to tako.
Sve je više dokaza da gojaznost sama po sebi povećava verovatnoću od težih komplikacija zaraze koronavirusom, pišu na sajtu N1.
Studija u koju je bilo uključeno više od 5.200 zaraženih, a među njima 35 odsto gojaznih osoba, pokazala je da verovatnoća hospitalizacije raste s većim indeksom telesne mase (BMI) čak i kad se oduzmu ostala stanja koja gojazne osobe izlažu većem riziku.
Osoba se smatra gojaznom ako joj je indeks tjelesne mase veći od 30. Ekstremna gojaznost, kada je BMI veći od 40, posebno povećava vetovatnoću od razvoja najtežih oblika kovida 19.
Naučnici kažu da je verovatno više razloga zbog kojih se gojazni teže nose sa kovidom, bolesti koja može napasti pluća. Previše masti, na primer, može ograničiti sposobnost pluća da se šire i dišu.
Drugi problem mogla bi da predstavlja hronična upala, koja često dolazi sa debljinom. Upala je prirodan način borbe organizma sa virusima. Ali hronične upale mogu da potkopaju obrambenu snagu organizma kad se pojavi stvarna pretnja.
„To je kao dolivanje na ulja na vatru“, kaže dr Dariuš Mozafarian sa fakulteta za nutritivne nauke univerziteta Tafts.
Raspored masti u organizmu takođe bi mogao da ima određenu ulogu. Muškarci, na primer, najviše masti imaju oko trbuha, a taj tip masnoća povezuje se sa proizvodnjom hormona koji bi mogao da doprinese težem obliku bolesti. To bi moglo da objasni zbog čega su gojazni muškarci podložniji razvoju bolesti od žena.
Pročutajte još:
Naučnici takođe istražuju da li ima nešto posebno u samom koronavirusu što ga čini opasnijim za gojazne. Virus ulazi u ćelije tako što se “zakači” za receptore na površini određenih ćelija. Takvih je receptora ima mnogo na masnim ćelijama i stručnjaci istražuju da li ih to čini „dobrom podlogom čini za viruse“, kaže dr Fransoa Patu sa univerziteta u Lilu, jedan od autora istraživanja o povezanosti gojaznosti i teškog oblika kovida 19.
Komplikacije mogu da se pojave kod onih koji su hospitalizovani. Kako bi pomogli obolelima da lakše dišu, lekari ih okreću na trbuh. Kod gojaznih je to teže, pa je veća verovatnoća da će završiti na respiratoru.
„Jednostavno treba im pomoć aparata za disanje“, rekao je dr Dejvid Kas sa univerziteta Džons Hopkins, takođe autor studije o gojaznosti i kovidu 19.
I još jedna bojazan – vakcina za kovid možda neće biti jednako delotvorna za gojazne jer nije ni ona za grip. Zašto je tako, nije poznato, ali postoji mogućnost da višak kilograma šteti aktivaciji imunološkog sistema, neophodnoj nakon vakcinisanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
