Određene vrste boli su duboke, prevelike i neizlečive. Iako vam život mogu učiniti težim, važno je da ne dozvolite da vas slome i zavladaju vašim životom, savetuje psihoterapeut.
Učinili ste sve kako biste sebi pomogli. Započeli ste nedeljnu terapiju, počeli da vodite dnevnike, vežbate i paziti na ishranu, piše N1.
Ipak, bol vas retko napušta. Čak i ako zaboravite na nju na kratko, ona se vraća ubrzo nakon toga, kao podsetnik da se zapravo ništa nije promenilo, kaže Šin Grover, psihoterapeut sa više od 20 godina iskustva u radu sa odraslima i decom.
Grover kaže da su neke boli neizlečive bez obzira na to koliko se trudili da ih izlečite.
Gubitak voljenog supružnika, roditelja ili deteta verovatno je najveća bol koju neko može da iskusi. Svaki dan borite se da nastavite dalje. Svaki dan osetite potrebu da ih nazovete, razgovarate sa njima ili podelite nešto sa njima i onda se setite da ih nema više što u vašem srcu ostavlja prostor koji možda nikada neće biti ispunjen.
Iako postoji mnogo uspešnih lečenja hroničnih mentalnih bolesti, pacijenti često odbijaju saradnju, mogu da odustanu od terapije ili prestanu da uzimaju lekove.
Zavisnost je posebno teška jer je osoba koju volite još uvek tu, ali više nije ona ista. Da stvari budu gore, zavisnici mogu da postanu vešti u laganju i iskorišćavanju onih kojima je do njih najviše stalo.
Verovatno se često setite svoje dijagnoze i borite se sa strahom da se vaše stanje ne pogorša.
Izdaja bliske osobe može biti veoma teška za lečenje. Može doći do problema sa poverenjem. Možete se odlučiti da se izolujete ili okrenete od sveta, uveravajući se da vam je bolje kada ste sami.
Morate ponovno da naučite kako da se krećete svetom. Svakodnevni zadaci koji su nekada bili jednostavni sada zahtevaju velik napor. Ljudi mogu da vas gledaju sa tugom ili sa sažaljenjem, zbog čega se ne osećate dobro.
Trauma ostavlja trag koji traje i može da promeni tok života. To može da potkopa sposobnost da se osećate sigurno, verujete drugima ili da se krećete svetom bez straha. Ona može da živi u vama tiho ili da vas podseća svakog trenutka na svoje postojanje.
Mnogi pacijenti svoju povređenost usmeravaju u duboki osećaj misije, kaže Grover i dodaje:
„Na primer, prijatelj koji je preživeo karcinom u uznapredovaloj fazi pronašao je novi smisao u životu kad je počeo da volontira u bolnicama i savetuje porodicu i pacijente s istom bolešću“
Izolacija je najveći neprijatelj izlečenja, zato komunicirajte sa drugima, posebno sa onima koji su doživeli slična iskustva.
Tugovanje je važno i potrebno. Ali, to ne mora da dominira vašim životom. Ne dopustite bolu da preuzme moć nad vama. Priznajte sve što osećate i krenite napred uprkos onome što osećate, piše Psychology Today.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar