Vodič Leonarda da Vinčija za zdravu ishranu star 500 godina i danas je toliki hit da o njemu piše i čuveni "Lancet"

Iako najviše znamo o Da Vinčijevim izuzetnim umetničkim sposobnostima, te remek-delima poput “Mona Lize” i “Tajne večere”, ovaj čovek bio je naučnik, inženjer, matematičar, muzičar, vajar, astronom, arhitekta, zoolog, anatom... I, što je možda najveće iznenađenje – nutricionista.Beleške Leonarda da Vinčija u spisima "Codex Atlanticus" i "Manuscript B" pokazuju da je on imao viziju javnog zdravlja koje zavisi od konteksta, s jasnom svešću o ulozi kvalitetne hrane, vazduha i vode u efikasnom programu zdravstvene zaštite. Te beleške pružaju praktične savete koji se odnose na ponašanje, zdravlje, ishranu i fizičku aktivnost, ali i na okruženje u kojem čovek živi.Leonardo je bio svestan javnog zdravlja u istoriji medicine i povezao je socijalno zdravlje sa životnim stilom i urbanističkim planiranjem. Shvatio je da su bolesti uzrokovane i neskladom elemenata u telu i da je ponekad funkcija medicine da uspostavi balans, uz svest da se ravnoteža između elemenata može postići zdravim načinom života, piše thelancet.com.

S tim u vezi, primećuje se podudarnost između njegovih beležaka i cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG - Sustainable Development Goal), koji se tiče dobrog zdravlja i blagostanja.Leonardo predlaže skup pravila ponašanja za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja koja su u velikoj meri poklapaju sa savetima koje bi svi lekari trebalo da daju.„Ako želite da ostanete zdravi... ne jedite ako niste gladni; neka vaša večera bude lagana; dobro sažvaćite hranu; obrok treba da bude dobro pripremljen i jednostavan. Lekove treba izbegavati.”Dodatne napomene odnose se na higijenu u pogledu ishrane, kontrolu emocija, vreme za san noću i danju, te kako se pravi način pije alkohol - pogledajte savete na kraju teksta.Leonardo ne ograničava svoje higijenske sugestije na ličnu zdravstvenu negu, već ih proširuje na urbani dizajn. Na primer, u njegovom projektu idealnog grada postoje velike poprečne saobraćajnice i izlivni kanali okruženi manjim kanalima - osmišljeni i projektovani kako bi grad bio čist i provetren.Leonardo je imao vizionarsku percepciju onoga što danas nazivamo široko rasprostranjenom medicinom – tj. javnim zdravljem, koje zavisi ne samo od izlečenja klasičnih patologija, već i od ekologije, socijalnih prilika, organizacije transporta, zagađenja i društvenih nejednakosti – a koje leži u osnovi zdravlja kao blagostanja.Srodnost između Leonardovog mišljenja i ciljeva UN u okviru SDG 3 u vezi sa javnim zdravljem potvrđuje da je njegovo nasleđe važno za medicinsku humanistiku.Da Vinči je bio zaintrigiran hranom i cenio je njen značaj, bio je opčinjen kuhinjskim spravama i inspirisao nekoliko aparata koje i danas koristimo, uključujući automatizovani uređaj za okretanje mesa na ražnju.

Pedantne sveske koje je Da Vinči vodio, a neke su sačuvane i danas, daju uvid u njegov odnos prema hrani, ishrani i kuhinji. Počeo je da piše sveske sa 37 godina i vodio ih je sve do smrti 37 kasnije. To su uglavnom nasumične misli, beleške i crteži, poput dnevnika.Portal pbs.org prenosi savete za javno zdravlje iz jedne od njegovih beležnica:“Ako želite da budete zdravi, pridržavajte se ovog režima.Nemojte jesti kada nemate apetit i večerajte laganu hranu.Žvaćite dobro, i šta god uneste u sebe trebalo bi da bude dobro kuvano i od jednostavnih sastojaka.Uzimanje leka je loš savet.Čuvajte se ljutnje i izbegavajte zagušljiv vazduh.Ostanite da stojite neko vreme posle obroka.Ne spavajte u podne.Pomešajte vino s vodom, uzimajte ga pomalo, ali ne između obroka, niti na prazan stomak.Ne odlažite posetu toaletu.Ako vežbate, neka ne bude previše naporno.Nemojte ležati sa stomakom nagore i glavom nadole.Budite dobro pokriveni noću.Odmorite glavu i budite vedri.Ne budite bezobzirni i držite se ove dijete.”BONUS VIDEO: