5
Ako već budemo u prilici da biramo, kako se odlučiti za određenu vakcinu protiv korone? Da li je ruska zaista preporučljiva za one koji su već preležali koronu, kako neki savetuju, a Fajzerova za one koji nisu? I kako ćemo putovati na Zapad ako tamo ne priznaju kinesku vakcinu, a baš nju primimo? Odgovore na ove dileme za portal Nova.rs daje epidemiolog Zoran Radovanović.
Lekari su uglavnom jednoglasni kad god se pomene pitanje izbora vakcine protiv koronavirusa – svaka je dobra jer je svaka pravljena da čuva od bolesti. Ipak, otkako je građanima Srbije ponuđeno da se načelno izjasne koju vakcinu bi jednog dana primili, javile su se i dileme, ali i preporuke da je, recimo, ruska vakcina dobra za one koji su kovid 19 već preležali, a Fajzerova za one koji nisu, dok je kineska preporučljiva osetljivim grupama, hroničnim bolesnicima. Da li je zaista tako i čime treba da se vodimo kad mislimo na vakcinaciju, za portal Nova.rs objašnjava prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
„Medijski može atraktivno da zvuči da se vrsta vakcina protiv kovida 19 preporučuje na osnovu određenih odlika primalaca, ali za to nema mnogo naučnog osnova. Reč je o tome da je od pet vakcina za koje se očekuje da budu dostupne, samo jedna – kineska – pravljena po klasičnoj tehnologiji“, kaže profesor Radovanović.
Pročitajte još:
On objašnjava i kako se ta vakcina razlikuje od drugih.
„Ona je mrtva, dakle, sadrži ubijene viruse SARS-CoV-2, a ostale su zasnovane na relativno novim (vektorske – oksfordska i Sputnjik V) ili sasvim revolucionarnim pristupima (informatička ribonukleinska kiselina – Fajzerova i Modernina). Takozvane vektorske vakcine sadrže žive viruse, ali to nisu prouzrokovači bolesti, kao što je Sejbinova vakcina protiv dečje paralize. One služe samo kao transportna sredstva za šiljasti protein prema kojem organizam stvara anitela.“
Stoga, vrlo je bitno ono zajedničko što vakcine imaju.
„Važno je da se za sve te vakcine pošlo od istog principa – šiljastog proteina na omotaču uzročnika kovida 19 i da sve imaju, koliko se zna, dobar bezbednosni profil, drugim rečima ne izazivaju burna i neprihvatljiva neželjena dejstva.“
Međutim, kako kaže profesor, ljudi sada, kao u kladionici, razbijaju glavu nepotrebnom dilemom za koju vakcinu da se opredele.
„Time se odvlači pažnja od suštine – treba se zaštititi vakcinom koja je na raspolaganju. Svi mi smo kao neplivači u dubokoj vodi koji se prenemažu da li hoće da im se baci tirkizni ili rezedo pojas za spasavanje. Najvažnije je sačuvati se od zaraze, a ostalo su finese.“
Međutim, koliko te finese mogu da znače izbor jedne vakcine u odnosu na drugu?
„Recimo, dobro je izabrati vakcinu iza koje stoji Evropska agencija za lekove (Fajzerova i Modernina, a uskoro i oksfordska, pravljena u saradnji sa firmom Astra Zeneka).“
S druge strane, manje je poznatih informacija o ruskoj i kineskoj vakcini. A to otvara dalja pitanja o tome da li ćemo, ako poželimo da putujemo u Evropu i Ameriku, morati da biramo Fajzerovu vakcinu i obrnuto – ako izaberemo Fajzerovu, hoćemo li moći da idemo na Istok. Šta je potrebno da bi Zapad prihvatio ruske i kineske vakcine, pa da možemo da putujemo i tamo sa Sputnjikom V i Sinofarmom ako budu uvedeni takozvani kovid pasoši?
„Ne znamo da li će i kada Rusi i Kinezi poslati svoju dokumentaciju Evropskoj agenciji za lekove, a ta okolnost može da bude presudna za putovanja u inostranstvo“, napominje epidemiolog Zoran Radovanović.
On ističe još jednu stavku koja može da bude vrlo važna u izboru vakcine.
„Treba imati u vidu da je zaštitni efekat kineske vakcine (oko 80 odsto) niži nego što je deklarisan za ostale vakcine (oko 96 odsto)“, zaključuje Zoran Radovanović.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
