0
Jako visoke temperature tokom leta najviše pogađaju hronične bolesnike, ali i pacijente koji imaju problema sa kardiovaskularnim bolestima. Instiutu za kardiovaskularne bolesti (IKVB) "Dedinje" prošle godine upozorio je da ugoržene grupe vode računa o terapijama.
Upravnik Klinike za kardiologiju IKVB Dedinje Petar Otašević svojevremeno je objasnio u izjavi za „Tanjug“ da nagla promena vremena i visoke temperature su otežavajuće za kardiovaskularne pacijente kao i za zdrave građane.
Apelovao je na građane da ne uzimaju lekove na svoju ruku ukoliko osete bilo kakve simptome, bilo da se radi o redovnoj, propisanoj terapiji, ili o preventivnim dozama.
„Ako primetite da je došlo do povećanja krvnog pritiska ili do nekih drugih tegoba, onda se javite svom lekaru, nemojte da menjate svoju dnevnu rutinu što se tiče lekova na svoju ruku nikako“, poručuje Otašević.
Otašević savetuje kardiovaskularnim bolesnicima da u danima kada su veliki temperaturni skokovi osluškuju svoje telo i razgovaraju s lekarima.
„Treba da budu dodatno oprezni ukoliko osećaju vrtoglavicu, slabost, oduzetost jedne strane tela„, navodi Otašević.
„Velika vrućina dovodi do širenja krvnih sudova srca, od pada do skupljanja, što može dovesti do infarkta ili moždanog udara.“
Otašević rekao je za „RTS“ da je uobičajen broj slučajeva infarkta tokom jednog vikenda u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ četiri ili pet.
Otašević ističe da naglo otopljenje vremena može dovesti do poremećaja kod pacijenata koji se slabije adaptiraju na promene vremena, a to su pre svega stariji građani i deca.
„Kod starijih savet je da se izbegava izlaženje na ulicu u vreme kada je najtoplije i unosi što više tečnosti, ali pre svega uzimanje terapije onako kako je prepisano. Oni koji imaju visok pritisak, sada može doći do smanjenja i tu je opet savet građanima da ne smanjuju doze lekova na svoju ruku, već u konsultaciji sa lekarom“, zaključuje Otašević.
„Ukoliko dobijete simptome bola u grudima koji se širi na ruku u trajanju 15-20 minuta, pozovite Hitnu pomoć koja će vam reći šta da radite do dolaska ekipe. Ti simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe“, kaže Otašević.
Pored uzimanja tečnosti, doktor Otašević zdravima savetuje da izbegavaju obilne obroke i da budu što češći – nekoliko zalogaja na svaka dva-tri sata.
„Naročiti problem da se izborimo sa vrućinama su dani kada je vlažnost vazduha visoka, jer se telo sporije rashlađuje – znojenje ide teže“, ukazuje Otašević.
Navodi da je najbolja prevencija briga o zdravlju, što podrazumeva redovne kontrole kod lekara.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
