Osim preko čvrstih površina, koronavirus može da se prenese i preko namirnica koje unosimo u kuhinje, ali stručnjaci apeluju da ne nasedate na sve savete za pranje hrane koji se ovih dana vrte po internetu.
Da ponovimo – kako se koronavirus širi
„Novi koronavirus se kao i svi drugi virusi koji su uzročnici prehlada i gripa prenosi kada kašljemo i kijamo, odnosno kapljičnim putem. Kad se to dogodi, kapljice padaju na svaku površinu u radijusu od dva metra. To važi i za voće i povrće u prodavnicama koje ljudi slobodno dodiruju“, objasnio je za portal Body+Soul doktor Sem Hej.
Studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine (NEJM) pokazala je da se virus najviše zadržava na čvrstim površinama, plastici, metalu i staklu čak i nekoliko dana, a na kartonu i do 24 sata. Jasno je da to važi i za ambalažu. Nije ispitivano koliko se dugo zadržava na kori pomorandže, na primer, ali…
„Moj savet je da pričekate nekoliko dana pre nego što odlučite da ih konzumirate i da ih dobro operete“, ističe dr Hej.
Najveća opasnost pri kupovini hrane
Donald Šafner, mikrobiolog i ekspert za hranu sa Rutgers Univerziteta, kaže da je najveći rizik u vezi sa namirnicama zapravo vreme koje provedete u prodavnici.
„Stvar je u tome da koronavirus verovatno nije u hrani. A čak i da jeste, nećete se razboleti jedući tu hranu“, rekao je za Live Science.
Njegova preporuka je da u kupovinu idete sa spiskom, kako biste sve obavili što pre, kao i da ne uzimate kese koje vam daju u radnji, već da koristite cegere i torbe, koje ćete prati nakon svakog korišćenja.
„Savetovao bih vam da ih držite u kolima, tako da ih imate pri ruci kad god idete u kupovinu. Ako ste zabrinuti da ste pokupili koronu na cegeru, operite ga. Takođe, treba da operete ruke nakon što izvadite namirnice iz njega“, kaže Šafner.
Raspakovali ste namirnice, sklonili torbu, oprali ruke, šta sad?
„Hranu smatramo malo rizičnom. Ali, sva hrana mora biti oprana pre konzumiranja, bilo da je upakovana ili sveža“, rekla je Margaret Haris iz Svetske zdravstvene organizacije za The Grocer. Jasno je zašto – virus možda nije u hrani, ali bi mogao da se zadrži na njenoj površini.
Neki će savetovati da je odložite u podrum ili špajz na par dana, dok ne budete sigurni da nema opasnosti, ali…
„To je očigledno smešno. Da li ćete zaista pustiti mleko, sladoled, jela od mesa da stoje tri dana? To zvuči kao recept za katastrofu ili, u najmanju ruku, vrlo pokvarenu hranu. Ipak, u tom savetu postoji i trunka istine, jer znamo da se virus polako deaktivira na sobnoj temperaturi, gde može da opstane oko osam sati. Ali taj savet pretpostavlja da su sve namirnice kontaminirane i da će vas jednostavno dodirivati namirnice zaraziti, a nijedna od njih nije tačna“, ističe Šafner.
Onda, ipak, da vidimo kako pravilno da ih operemo.
Nikako sapunom ili deterdžentom!
Na društvenim mrežama su se ovih dana pojavili saveti da voće i povrće treba prati sapunom, ali stručnjaci napominju da je to izuzetno opasno i upozoravaju da se to nikako ne sme raditi, osim ukoliko je deterdžent specijalno napravljen za hranu.
Šafner u tekstu za sajt Science Alert izričito napominje da se sveže voće i povrće ne sme prati sapunom, jer ako ga ne isperete dobro ili ako ga namirnica upije, sapun može izazvati mučninu, povraćanje i proliv.
„Ako ste zabrinuti da ste uneli koronavirus na ambalaži, predlažem da operete ruke pre nego što sednete da pojedete hranu koju ste prethodno otpakovali. I, pogodite šta – pranje ruku pre jela je najbolja praksa čak i kada nismo u pandemiji“, kaže Šafner.
Što se tiče upakovanih namirnica, ambalažu možda i možete pažljivo prebrisati sapunicom ili dezinfikovati alkoholom, ali za sveže namirnice se savetuje čista voda.
Pravilno pranje voća i povrća
Neka ranija istraživanja sugerisala su da se neke namirnice bolje čiste u rastvoru sode bikarbone, ali stručnjaci ovih dana preporučuju pranje običnom vodom.
„Voće i povrće koje je neko drugi dodirivao treba pažljivo oprati pod česmom i ostaviti da se osuši“, kaže profesorka Sali Blumfield iz londonske Škole za higijenu i tropsku medicinu, i upućuje na uputstvo koje je dao britanski Nacionalni zdravstveni servis.
Tu se napominje da uvek treba temeljno prati ruke pre i posle rukovanja svežom hranom. Takođe, sirovu hranu treba držati odvojenu od gotove hrane.
„Perite voće i povrće pod mlazom vode, dobro ga istrljajte pod vodom, a možete ga i potopiti u činiji. Posle toga ga dobro isperite“, navodi se u uputstvu. Guljenje kore i kuvanje povrća je preporučljivo, a treba imati na umu i da pribor kojim ćete to raditi temeljno operete između korišćenja.
Sirovo meso ne treba prati jer će se „štetne bakterije ubiti temeljnim kuvanjem“.