Proces detoksikacije organizma je neobično važan, jer je prvi korak ka dobrom zdravlju i izlečenju mnogih hroničnih bolesti.
Prosečan četrdesetogodišnjak težak 80 kilograma na membranama ćelija ima oko tri kilograma otpadnih produkata metabolizma koje organizam teško može sam da odstrani, odnosno da se očisti od toksina.
Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar naglašava da pre svega sami sebi možemo da pomognemo tako što ćemo smanjiti unos toksina, što možda zvuči jednostavno, ali uopšte nije, posebno u današnje vreme, piše RTS.
„Ključni sistemi organa koji utiču na to da se oslobodimo štetnih materija su naši organi za varenje, organi za mokrenje i naši organi za distanje. Možda možemo da pomognemo svakom od tih sistema organa da svoj posao radi malo bolje“, dodaje gost Jutarnjeg programa RTS.
Kad su u pitanju organi za varenje, na prvom mestu je potrebno da unosimo dovoljnu količinu tečnosti, i to vode. Svakome je potrebna različita količina, ali je voda svima neophodna.
„Biljke koje mogu da nam pomognu u tome su prvenstveno one koje sadrže inulin. To je jedno nerastvorno vlakno, zapravo prebiotik, koje pomaže našim organima za varenje i korisnim bakterijama koje žive u njemu, da dobro rade svoj posao. A te bakterije su izuzetno važne i za naš imuni sistem i stanje celog organizma“, napominje Antonijević.
U te biljke spadaju čičoka, cikorija, kao i crni i beli luk koji sadrže velike količine inulina i blagotvorno deluju na naša creva.
„Vrlo je važno i da redovno praznimo creva i zato treba koristiti biljke koje mogu da pomognu kod opstipacije. Uvek sam pre za blage biljke koje sadrže sluzi, kao što je laneno seme ili seme bokvice, lipsilijum, nego za snažne purgativne biljke kao što je sena. One imaju taj momentalni efekat, ali na duge staze one zapravo olenje naša creva“, objašnjava narodni travar.
Uvek je bolje odabrati koru krušine umesto sene, koju je najbolje izbegavati. Biljke sa sluzima mogu da se daju i maloj deci, a mogu da ih koriste i trudnice i doilje.
„Pripremaju se tako što se kašika lanenog semena prelije hladnom vodom. Ostavi se da odstoji pola sata. Zatim se zagreje da provri. Ponovo se ostavi na pola sata da se prohladi. Procedi se i popije“, objašnjava Antonijević.
Jetra je prava laboratorija našeg organizma i pomaže nam da se oslobodimo od svih toksina te je njen pravilan rad izuzetno važan.
Da bi jetra dobro radila mnogo mogu da pomognu gorke biljke – kičica, trava iva, maslačak i gujina trava ili sikavica koja je verovatno biljka broj jedan za regeneraciju jetre.
Yall ever seen a dandelion in December? #Bozeman #Montana pic.twitter.com/8kiqiM9QCE
— Kelly Kortum (@KellyKortum) December 2, 2021
„Ona sadrži supstancu silimarin koja zaista može da regeneriše jetru koja je i inače organ koji ima veliku sposobnost regeneracije. Ono što je kod gujine trave specifično je da taj silimarin pošto je slabo vodorastvoran, tako da čaj nije doro rešenje, pa je bolje samleti seme i konzumirati sa jogurtom, još bolje surutkom. Ili pak kupiti tablete sa standardizovanim suvim ekstraktom silimarina“, navodi sagovornik Bojane Marković.
Čajevi za jetru, kao što je smilje, nana i ostale trebalo bi da se piju nezaslađene, bez obizra što su izuzetno gorke i piju se pola sata pre jela.
Biljke koje deluju kao prirodni diuretici mogu puno da pomognu ljudima koji imaju problem sa zadržavanjem tečnosti u organizmu.
Na prvom mestu se preporučuje mlad list breze, potom koren pirevine, rastavić, kukuruzna svila… Uglavnom sve one biljke koje ulaze u sastav čajeva za mršavljenje, koji u stvari samo pospešuju izbacivanje viška vode.
U fitoterapiji se koristi koren čička koji je zanimljiv po tome što ne sadrži skrob, već inulin i jestiv je ukoliko se izvadi u rano proleće ili kasnu jesen, može biti zamena za krompir.
„Koren čička i čaj od korena čička koristi se za pospešivanje diureze, to jest izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Stimuliše rad naših bubrega. Deluje blagotvorno na jetru, a jako dobro deluje i na kožu“, naglašava Antonijević.
Čaj od čička se preporučuje i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu svim ljudima koji imaju problem sa aknama.
Greater Burdock seedheads glowing in the early morning sun today. #Macro pic.twitter.com/BgfFWUxb0O
— steve@thebatchpatch (@thebatchpatch1) December 4, 2021
Od korena čička se proizvodi i čičkovo ulje, koje je svima poznato kao odličan lek za pospešivanje rasta kose.
„Pomenuo bih i zlatnicu, izuzetnu biljku za regeneraciju bubrega. A postoji i izuzetna biljka koja jako blagotvorno deluje i na organe za mokrenje i na organe za varenje, a to je čičak“, naglašava Momčilo Antonijević.
„Važno je napomenuti da koren čička vrlo brzo gubi lekovitost, tako da ne bi trebalo da bude stariji od godinu dana. To je teško utvrditi kada se kupuje u prodavnici, ali ipak treba obratiti pažnju na datum proizvodnje“, napominje Antonijević i savetuje da je najsigurnije ipak da sami uzmemo ašov u ruke i sami iskopamo koren čička.
Ukoliko ivanjsko cveće i hajdučku travu pomešamo sa biljkom petrovac, dobija se kvalitetan čaj koji deluje na našu slezinu i celokupan limfni sistem.
Ovo je takođe gorak čaj koji se pije nezaslađen, pre jela i važno je da ga koristimo mesec dana u kontinuitetu, kako bi se videli pravi rezultati, savetuje narodni travar.
Beli luk i njegov „brat od tetke“, sremuš, su najbolji prijatelji naših krvnih sudova.
Prvog dana se uzima po jedna kap tri puta na dan sa 50 mililitara mlake vode i to neposredno pre jela.
Drugog dana dve kapit, trećeg tri… dok se ne dođe do 15 kapi, a onda ide unazad, 14, 13, 12 ….
Na kraju se pet dana pije po 25 kapi sa 50 mililitara tople vode.
„Pravi se tinktura od belog luka sa 250 grama očišćenog belog luka, najbolje domaći, sitni. Izgnječiti ga drvenim ili keramičkim alatom, samo ne metalnim. Stavi se u teglu i prelije sa 250 mililitara 70% alkohola. Ostavi se da stoji dve nedelje. Procedi se kroz gazu i ostavi ponovo dva dana da se odvoji fini talog koji treba odliti“, objašnjava Antonijević.
My biggest flex has to be the amount of garlic I eat daily. pic.twitter.com/4V3XZNkGY3
— Dan Go (@FitFounder) December 1, 2021
To što ćete snažno mirisati na beli luk je mala cena s obzirom na korist , smatra narodni travar.
Osim belog luka i sremuša postoji i biljka resnik, relativno manje poznatu biljku koja raste svuda. Zatim glog i koren koprive, takođe mogu da pomognu kod problema zgrušavanja krvi.
Nažalost, u gradskim sredinama posebno, svi živimo u velikom zagađenju, a biljka broj jedan koja će nam pomoći da se zaštitimo je koren omana. Ova biljka se preporučuje i pušačima kao i ljudima sa bronhitisom i astmom.
„Potrebno je 150 grama svežeg korena omana ili 100 grama suvog. Svež koren se sitno isecka, a suvi je najbolje samleti u mlinu. To se dodaje u kilogram meda. Nekoliko dana, više puta dnevno se prevrće tegla da bi se izmešalo i dobila homogena masa. Uzima se po jedna kafena kašičica tri puta na dan. Uz to je najbolje popiti čaj od divizme ili miloduha kako bi postigli kompletan efekat“, savetuje Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar.
***
Bonus video: U frižideru devojke koja jede samo sirovu hranu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar