Foto; Shutterstock; Filip Krainčanić/Nova.rs

Svake godine tu negde oko 1. decembra ceo svet seti se ONOG strašnog virusa.

Došli su posle njega još neki opasni mikroorganizmi, ali on je pre korone bio prvi zbog kog su ljudi bili žestoko prepadnuti – toliko da najčešće iz straha ni ne odu na testiranje. Zbog toga za neke ljude bude kasno kad konačno odluče da izvade krv.

Taj virus zove se HIV, napada ljudski imunitet i izaziva bolest koja se zove AIDS ili, na srpskom, sida.

Kada sam bila mlađa, nikad nisam otišla da se testiram.

Prvi decembar ostao mi u sećanju kao datum kad sam zvanično počela da budem sa svojim bivšim mužem, pa sam lako upamtila godišnjicu koju sam vrlo brzo želela da zaboravim.

Pročitajte još:

Nisam otišla da se testiram ni kada sam shvatila da je moj bivši muž imao veoma rizične seksualne kontakte mnogo pre pomenutog 1. decembra dve hiljade i neke. Plašila sam se, ali nisam otišla da se testiram.

Nisam strepela, ali bih, nakon razlaza, na svaki Svetski dan borbe protiv HIV-a imala onaj skraćeni dah praćen i mišlju „ma neće mene“ i „šta me briga čak i da me hoće, ionako ću umreti jednog dana“.

I tako, vreme je prolazilo, a krajem 2018. godine dodatno se za mene ubrzalo. Tada sam jedne noći napipala kvržicu u dojci. Biopsija je pokazala da je promena zloćudna i uskoro sam se našla na konzilijumu. Tada sam dobila mnogo papira i uputa za sve pretrage koje moram da uradim za operaciju. Jedan od njih bio je: test na HIV.

Kada se čovek suoči sa dijagnozom opasne bolesti kakva je karcinom, onda mu je testiranje na HIV mačji kašalj.

Sećam se da sam zakazala odlazak u Gradski zavod za javno zdravlje, tamo sačekala svoj termin, popunila formular i odgovorila na neka uobičajena pitanja. Ne sećam se da li me je lekaraka pitala da li sam imala rizičan kontakt, znam samo da sam joj rekla da postoje ljudi koji su HIV dobili kod zubara.

Čekala sam sedam dana na rezultat i kao neko ko je imao rak dojke bila prilično mirna.

Na sreću – rezultat je bio negativan. Kad sam vratila kući, otpevala sam majci svojoj koja je bila u drugoj sobi: „Neeemaaaam HIV“, a ona je čula da nemam tumor.

Sad nemam ni jedno ni drugo. Javila sam se na vreme.

Nisam se testirala jer sam htela – testirala sam se jer sam morala. Nemoj i ti da moraš.

Danas je 1. decembar – Svetski dan borbe sa HIV-om – opasnim virusom broj jedan za koji i dalje nema leka, baš kao ni za karcinom. Ali ljudi koji su zaraženi tim virusom uz adekvatnu terapiju mogu da žive jedan kvalitetan život – samo je važno da se otkrije na vreme. Baš kao i karcinom.

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a 2023. održava se pod sloganom „Neka vode zajednice”. Svi zainteresovani građani mogu besplatno da se savetuju i testiraju na HIV u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, Bulevar despota Stefana 54a, IV sprat, u periodu od 8 do 18 časova.

Danas sa HIV infekcijom može da se živi dugo i kvalitetno ukoliko se infekcija otkrije na vreme i pacijent dosledno uzima svoju terapiju. Terapija HIV infekcije u našoj zemlji je besplatna i dostupna svim pacijentima.

Malo HIV statistike

*Podaci registra za HIV/AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd pokazuju da se svake godine najveći broj inficiranih osoba registruje u Beogradu.

*U više od 90% slučajeva HIV infekcija je preneta rizičnim seksualnim odnosom. Takođe, znatan procenat inficiranih osoba sazna za infekciju u odmakloj fazi, što kao posledicu ima veći rizik za obolevanje od AIDS-a i umiranje.

*Cilj UNAIDS-a za 2025. godinu glasi 95–95–95. Dijagnostikovati HIV kod 95% procenjenog broja osoba koje žive sa HIV-om, obezbediti lečenje za 95% pacijenata sa HIV infekcijom i postići nedetektabilnu virusnu aktivnost kod 95% lečenih. Ako rizik nije mogao da se spreči, od izuzetnog značaja je što pre proveriti svoj HIV status.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar