17
Čak i oni koji nisu razvili antitela na koronavirus, možda imaju spremnu odbranu imunog sistema. T-ćelije su novi fokus istraživanja imuniteta na kovid 19, a virusološkinja Ana Banko nam je objasnila kako one "rade".
Imunitet na koronu u Srbiji steklo je 6,4 odsto građana. Međutim, ni oni koji su razvili antitela ne mogu da budu mirni – nedavno sprovedeno istraživanje u Kini pokazalo je da nivo antitela koji se stvara u krvi posle oporavka ubrzano opada posle samo dva do tri meseca. U tom kontekstu, ohrabruju rezultati istraživanja po kojima je na koronavirus imuno više ljudi nego što se misli, a fokus ispitivanja zauzimaju T-ćelije.
O čemu se radi i kako one funkcionišu, u razgovoru za portal Nova.rs pojašnjava doc. dr Ana Banko, virusološkinja koja je u više navrata spominjala T-ćelijski imunitet kao možda najvažnije oružje organizma u borbi s koronavirusom.
Pročitajte još:
„Važno je pojasniti da su virusi manje složeni organizmi, i da njima nedostaju brojni molekuli i mehanizmi za samostalni opstanak. Tako humani virusi, za razliku od bakterija na primer, svoj životni ciklus i umnožavanje mogu ostvariti jedino unutar naših ćelija. Zbog toga je prepoznavanje, a zatim i eliminacija tih inficiranih ćelija osnov odbrane od virusnih infekcija. T-ćelije, ili T-limfociti predstavljaju belu lozu ćelija krvi specijalizovanu upravo u prepoznavanju ćelija inficiranih virusom. Kao deo tzv. ćelijskog imuniteta, T-limfociti predstavljaju esencijalnu kariku našeg odgovora na virusnu infekciju, jer se ona dešava upravo unutar ćelija“, objašnjava doc. dr Ana Banko, s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ukratko, T-ćelije prepoznaju zaražene ćelije i napadaju ih, dok antitela imaju zadatak da blokiraju virus pre nego što se veže za ćelije.
„Kako su dosadašnji rezultati istraživanja seroprevalence, tj. prisustva antitela na SARS-CoV-2, pokazali nizak procenat kolektivnog imuniteta (5-10 odsto), ali i relativno kratko održavanje specifičnih antitela (oko 3 meseca), fokus ispitivanja prebacio se na T-ćelijski imunitet“, kaže Banko, ali podseća da su ovakve studije daleko kompleksije i konačne zaključke još ne možemo imati.
Pročitajte još:
„Kako bismo razumeli odnos između T-ćelijskog i B-ćelijskog (antitela) imunskog odgovora, efikasnost i dužinu imuniteta koji nam ostaje nakon preležanog kovida 19, neophodno je sačekati rezultate obimnijih i obuhvatnijih studija. Međutim, poslednji rezultati ohrabruju sa činjenicom da T-ćelijski imunitet razvijamo na više različitih proteina SARS-CoV-2, da se ovaj imunski odgovor registruje kod skoro dva puta većeg broja ispitanika od onih koji imaju dokazana antitela, kao i činjenica da T-ćelijski imunitet može biti registrovan i kod onih ljudi koji nisu pokazivali simptome infekcije, a bili su u porodičnim kontaktima simptomatskih nosilaca. Ono što sada definitivno možemo zaključiti jeste činjenica da nedostatak antitela kod jedne individue ne znači nužno i nedostatak imuniteta na SARS-CoV-2“, ističe dr Banko.
U Britaniji se trenutno testira lek interleukin 7 koji podstiče proizvodnju T-ćelija, a šta mi možemo da uradimo da pojačamo T-ćelijski imunitet? Standardne preporuke važe i kad je on u pitanju. Važna je zdrava i redovna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje stresa. Prosti šećeri i alkohol smanjuju aktivnost limfocita. Potrebno je unositi kvalitetne proteine jer ishrana siromašna proteinima slabi T ćelijski odgovor, a cink, selen, gvožđe, bakar, folna kiselina i vitamini A, C, E, grupa vitamina B su neophodni za funkcionisanje mnogih procesa imunskog odgovora.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
