1
Vlasti u kineskoj regiji Unutrašnja Mongolija su u pripravnosti nakon što je prijavljen slučaj bubonske kuge od koje je u 14. veku umrlo više od trećine svetske populacije.
Lokalne vlasti u Mongoliji i autonomnoj regiji Unutrašnja Mongolija uvele su karantin kojim žele da spreče dalje širenje smrtonosne bolesti, piše BBC.
Šta je bubonska kuga?
Kuga je potencijalno smrtonosna zarazna bolest koju uzrokuje bakterija Jersinija pestis koja živi na nekim životinjama, uglavnom glodarima i na njihovim buvama.
Bubonsku kugu mogu dobiti i ljudi, a naziv bolesti se vezuje za simptome bolesti – bolne, natečene žlezde uglavnom na preponama ili pod pazuhom. Ukoliko se ne leči, ova kuga može da ubije odraslu osobu u roku od 24 sata, a od 2010. do 2015. je širom sveta prijavljeno 3.248 slučajeva, od kojih se 584 završilo fatalnim ishodom.
Šta radi čoveku?
Čovek se razboli obično dva do šest dana pošto je inficiran. Uz osetljivost žlezda koje otiču i do veličine jajeta, javljaju se i temperatura, groznica, glavobolja, bol u mišićima i iscrpljenost.
Kuga može napasti pluća i izazvati kašalj, bol u grudima i otežano disanje. Bakterija Jersinija pestis može ući i u krvotok i izazvati sepsu koja vodi ka propadanju tkiva, otkazivanju organa i smrti.
Kuga je jedna od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva, ali se danas leči antibioticima.
Kako se dobija?
Pročitajte još:
Ljudi bubonsku kugu mogu dobiti od ujeda inficiranih buva, dodirivanjem inficiranih životinja poput miševa i glodara, udisanjem inficiranih kapljica koje disanjem i kašljanjem ispuštaju zaraženi ljudi i životinje. Domaće mačke i psi mogu biti zaraženi od inficiranih buva ili ako pojedu zaraženog glodara. Infekcija može ući u organizam i kroz posekotine na koži, ako je osoba bila u kontaktu sa krvlju inficirane životinje. Čak i mrtva tela inficiranih ljudi sa kugom mogu da zaraze ljude koji ih dodiruju, na primer tokom pripreme za sahranu.
Zbog situacije u Kini trenutno je zabranjen lov i konzumacija mesa životinja koje mogu da budu nosioci kuge.
Postoji li lek?
Ključno je lečenje antibioticima. Ukoliko se ne leči – bolest je najčešće fatalna. Rana dijagnostika, uz laboratorijske analize krvi i druge testove može da spasi živote.
Da li je na pomolu nova epidemija?
Kuga i dalje postoji u mnogim krajevima sveta. Poslednjih godina je bilo novih slučajeva u Kongu i Madagaskaru. Šansa za širenje na nivou epidemije danas je izuzetno mala, ponavljaju stručnjaci.
„Dobro je da su ovo konstatovali i prijavili u ranoj fazi jer može da se izoluje, leči i da se spreči širenje. Bubonsku kugu izaziva bakterija i za razliku od kovida 19 uspešno se leči antibioticima. Zato i ako ovo deluje alarmantno, kao još jedna velika infektivna bolest koja se širi sa istoka, izgleda da se radi o jednom potencijalnom slučaju koji može da se izleči“, rekao je doktor Metju Drajden, mikrobiolog sa univerziteta u Sauthempton u Velikoj Britaniji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
