Šta nasleđujemo od majke? Foto: Jamie Grill / Tetra Images / Profimedia

Iako se većina naslednih gena prenosi od oba roditelja, određene osobine su direktno povezane s majkom, od određenih genetskih bolesti do boje kose i očiju.

Istraživanja o ovoj temi su ograničena, ali u nastavku su navedene 10 fizičkih i ličnih osobina koje možda nasleđujete od svoje majke, prema navodimo stručnog sajta „MedicineNet„.

10 osobina koje možete naslediti od majke

1. Mitohondrijske bolesti

Mitohondrijske bolesti su hronični nasledni poremećaji koji nastaju kada mitohondrijska DNK ima defekte ili mutacije. Ove bolesti mogu se javiti u bilo kom uzrastu, ali obično se pojavljuju pri rođenju i mogu uticati na gotovo svaki organ tela, uključujući mozak, nerve, mišiće, bubrege, srce, jetru, oči, uši i pankreas.

Mnoge bolesti mogu uzrokovati sekundarnu disfunkciju mitohondrija i uticati na druge bolesti.

Primeri uključuju:

  • Alchajmerovu bolest
  • Mišićnu distrofiju
  • Lugerigovu bolest
  • Dijabetes
  • Rak

Otprilike 1 od svakih 5.000 ljudi pati od naslednog mitohondrijskog poremećaja. Zbog raznovrsnosti simptoma i zahvaćenih organa, ove bolesti se često pogrešno dijagnostikuju.

2. Stanje očiju

  • Patološka miopija: Nedavne studije pokazale su da su vid i struktura oka nasledni od majki. Ako je vaša majka imala miopiju u mladosti, postoji šansa da ćete imati slabiji vid i povećan rizik od ambliopije.
  • Daltonizam: Daltonizam je osobina povezana s X hromozomom. Posebno pogađa muškarce jer nemaju drugi X hromozom da poništi ovu osobinu.

3. Fizičke osobine

Fizičke karakteristike poput boje i teksture kose, linije kose, kože i proširenih vena nasleđuju se od majke.

Pročitaje još

4. Vreme menopauze i menstruacije

Iako nije uvek slučaj, ćerke obično slede majke kada je reč o vremenu početka menstruacije i menopauze.

5. Inteligencija

Istraživači Medicinskog istraživačkog centra u Glazgovu otkrili su da socioekonomski status i obrazovanje utiču na IQ. Prema njihovim nalazima, najbolji prediktor inteligencije bio je IQ majke. IQ učesnika u studiji razlikovao se od IQ-a njihovih majki u proseku za samo 15 poena.

6. Obrasci spavanja

Prema studiji objavljenoj u časopisu Sleep Medicine, majke prenose svoje navike spavanja na decu. Deca majki koje pate od nesanice imaju tendenciju da kasnije idu na spavanje i manje spavaju.

7. Starenje

Nekoliko studija na životinjama pokazalo je da geni majke mogu uticati na to kako njihovo potomstvo stari. Naučnici su otkrili da DNK iz mitohondrija, koju nasleđujemo isključivo od majki, može igrati ulogu u kontroli brzine starenja. Međutim, ovi nalazi još nisu potvrđeni na ljudima.

8. Sposobnost gubitka ili dobijanja težine

Mogli biste naslediti metabolizam vaše majke. Ipak, istraživači tvrde da genetika nije sve kada je reč o težini i da način života ima još veću ulogu.

9. Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD)

Prema nekoliko studija, ako majka ima niže nivoe serotonina, veća je verovatnoća da će njeno dete kasnije razviti ADHD. Geni koji regulišu proizvodnju serotonina u mozgu prenose se s majke na dete i mogu uticati na sposobnost koncentracije.

10. Raspoloženje

Struktura kortikolimbičkog sistema, koji reguliše emocije i igra ulogu u poremećajima raspoloženja poput depresije, češće se prenosi s majki na ćerke nego sa majki na sinove ili s očeva na decu bilo kog pola. Ovo može značiti da ćerke, barem delimično, nasleđuju raspoloženje svojih majki.

Koliko nasleđujete od svoje majke?

Geni su nacrt za vaše telo, sadrže sve instrukcije za proizvodnju proteina koji određuju kako vaše telo funkcioniše.

Nasleđujemo jedan set gena od oca i jedan od majke, s otprilike jednakim doprinosom:

  • Žene nasleđuju 50% svoje DNK od svakog roditelja.
  • Muškarci nasleđuju približno 51% od svoje majke i samo 49% od svog oca.

Prema istraživanjima, mitohondrijska DNK se nasleđuje isključivo od majke.

Koliku ulogu genetika ima u ukupnom zdravlju?

Iako geni igraju veliku ulogu u vašem zdravlju, pitanje da li je zdravlje vaše majke direktno povezano s vašim genima i dalje nije potpuno jasno.

Geni nisu uvek odlučujući faktor za poremećaje poput raka, Alchajmerove bolesti, dijabetesa, pa čak i srčanih bolesti. Međutim, kod nekih poremećaja gotovo je sigurno da ćemo ih razviti ako nasleđujemo određeni gen od roditelja. Na primer, Hantingtonova bolest izazvana je mutacijom jednog gena. Ako imate roditelja s ovom bolešću, imate 50% šanse da je razvijete.

Mnoge bolesti, međutim, poput dijabetesa tipa II i raka, uzrokovane su kombinacijom genetskih faktora i životnog stila. Dakle, čak i ako ste genetski predisponirani za određene bolesti, možete smanjiti rizik zdravom ishranom, redovnim vežbanjem, prestankom pušenja i upravljanjem stresom.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare