1
Lajšmanioza se može javiti kod ljudi, ali i kod nekih životinja, uključujući pse i glodare.
Prenošenje parazita vrše zaražene ženke mušice Flebotomus papatači, koja živi u toplom klimatskom pojas, ali se nedavno pojavila i kod nas. Pri ubodu mušica ubacuje parazite u kožu. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele trudnice na plod i seksualnim kontaktom.
Lajšmanioza se javlja u tri oblika: kao kutana odnosno lajšmanioza kože, kao mukokutana odnosno lajšmanioza kože i sluznice ili kao visceralna odnosno lajšmanioza trbušnih organa (kala-azar).
Kod kožne forme se javljaju čirevi na koži, dok se kod mukokutane forme javljaju čirevi na koži, u ustima i nosu, a visceralna forma započinje čirevima na koži, pa se kasnije javljaju temperatura, smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i uvećanje slezine i jetre.
Posle bolnog uboda stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan – sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama, piše Stetoskop.
Kala-azar ili „crna smrt“ je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.
Pročitajte još:
Sve tri vrste mogu se dijagnostikovati posmatranjem parazita pod mikroskopom, a viscelarna bolest se može dijagnostikovati i putem testova krv.
Delimična prevencija lajšmanijaze je spavanje ispod mreža koje su tretirane insekticidom. Među drugim merama nalaze se raspršivanje insekticida da bi se ubile peščane mušice i lečenje ljudi u početnim fazama bolesti kako bi se sprečilo dalje širenje.
Vrsta terapije se određuje na osnovu toga kako je bolest dobijena, prema vrsti lajšmanijoze, kao i u zavisnosti od vrste infekcije.
Bolest se može javiti i kod izvesnog broja životinja, uključujući pse i glodare.
Trenutno je inficirano oko dvanaest miliona ljudi u oko devedeset i osam zemalja. Svake godine dođe do pojave oko dva miliona novih slučajeva i između dvadeset i pedeset hiljada smrtnih slučajeva.
Oko dvesta miliona ljudi u Aziji, Africi, Južnoj i Centralnoj Americi, kao i južnoj Evropi živi u područjima gde je bolest uobičajena.
