37
Virusolog i mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler, motivisan stalnim pitanjima svojih prijatelja i poznanika, napisao je opširan tekst u kojem odgovara na najčešća i najkonfuznija pitanja u vezi sa koronavirusom.
Nakon gotovo godinu dana od izbijanja pandemije koronavirusa, čini se kao da se o novoj bolesti već dosta toga zna – međutim svedoci smo da jednostavna pitanja koja se odnose na svakodnevne probleme koje zaraza donosi ipak i dalje donose zabunu.
Milanko Šekler je deo tima koji je samoinicijativno sekvencirao desetak uzoraka koronavirusa i tako utvrdio njegov genetski sastav. U julu su otkrili da je virus u Srbiju došao iz nekoliko evropskih država.
Pročitajte još:
Upravo ovaj naučnik odlučio je da objasni neke najčešće dileme koje imamo o koronavirusu, a njegova objašnjenja vam mogu biti od pomoći kao smernice za ponašanje ove zime, koja po svemu sudeći neće biti laka.
Prenosimo najvažnije delove njegovih teksova , objavljenih u „Novoj srpskoj političkoj misli“:
„Ideja za ovaj tekst je nastala nakon nekoliko stotina, možda i hiljada pitanja koje su mi svakodnevno postavljana, kako od strane mojih rođaka, prijatelja i poznanika, tako i od strane meni potpuno nepoznatih ljudi koje sam sretao, na ulici, u prodavnici, restoranu, kafani, kod frizera itd, i koji su, primetio sam, kroz sva ta silna pitanja samoispoljavali veliku želju da stvari što bolje i suštinski razumeju i samim tim što bolje zaštite sebe i svoje najmilije.
Dakle, nakon svih ovih proteklih meseci i meseci odgovaranja na razna pitanja običnih i vrlo različitih ljudi (po starosti, polu, obrazovanju, inteligenciji itd.), shvatio sam da je ogromna većina njih i dalje vrlo slabo upoznata sa nekim važnim činjenicama koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera samozaštite i zaštite, i to kako sebe i svoje porodice, tako i drugih od sebe samog.
Da zaključim, siguran sam da prosečni stanovnik Srbije nije ni „nedisciplinovan, ni tvrdoglav, ni zaostao, ni glup“! Lakše bih mogao naći ljude sa takvim osobinama kod nekih vrlo visokopozicioniranih i odgovornih zvaničnika, kao i mnogih javnih ličnosti, da ne kažem „influensera“!
Naprotiv, prosečni stanovnik Srbije voli sve potpuno i suštinski „da razume, da zna, da nauči“, kako bi znao šta zbog čega radi i šta je cilj onoga, svega onoga što treba i mora da preduzima. Tek tako informisan svaki stanovnik Srbije će biti savestan i odgovoran onoliko koliko je potrebno svima nama u ovom trenutku! Najgora moguća stvar jeste, da država pokuša da „natera“ takve prosečne stanovnike Srbije na poštovanje donetih mera – a da im niko nikada nije ni pokušao da „objasni i pojasni“ na njima razumljiv i pristupačan način, šta se i zbog čega radi! Kažnjavati je najlakše! Prosto rečeno – kakav je učitelj, kome nijedno dete, posle prvog polugodišta, ne zna ni da piše, ni da čita, ni da sabira, ni da oduzima?! Da li su sva ta deca „loša, glupa, nedisciplinovana, zaostala“, ili je možda taj učitelj nesposoban?
Prvo i osnovno – mišljenja sam da je i ovaj koronavirus sistemski virus (a ne respiratorni!) i da inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji koronavirusom (ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd…), on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima širi putem krvotoka (i verovatno limfotoka) po čitavom organizmu.
Naravno, s obzirom na to da koronavirus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uočljive. I sigurno su i najobimnije i najopasnije (upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i na kraju teška upala pluća – jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa silazi sve dublje – do pluća).
Svi virusi se mogu podeliti na viruse koji nemaju membranu i na viruse koji imaju membranu. Ta vrsta podela je veoma važna, jer je direktno povezana sa najvažnijim osobinama virusa od kojih direktno zavisi kako će se sam virus širiti među obolelima.
Virusi sa omotačem su veoma osetljivi na isušivanje (brzo gube infektivnost na suvim površinama kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton itd), na visoke temperature (već temperature od 56 C im drastično smanjuju infektivnost), na sve vrste dezificijensa (čak i običan alkohol, kao i svi deterdženti i sapuni koji po pravilu rastvaraju lipide to jest masti), na kiseline (ovo virusi kada se nađu u našem želudcu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom – tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutarnje organe). Upravo u ovu grupu virusa spadaju svi koronavirusi, pa i ovaj najnoviji!
To znači, da su i koronavirusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu, i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti ovim virusom tako što će ga „pokupiti“ negde sa neke inficirane površine nekog predmeta (samo teorijski se možete zaraziti koronavirusom preko neke inficirane površine stola, čaše prozora – i to samo ako je inficirana osoba bukvalno kinula ili pljunula na tu površinu a vi bukvalno posle par minuta dodirnuli još uvek vlažnu tu površinu i „ubacili““sebi u nos ili usta! Dakle, samo teorija! Od samog starta je tako – i zato nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje! A iskreno, to je bila neviđena glupost!
Koronavirus, da bi nekoga inficirao, mora se prvo vezati za površinu tačno određenih ćelija našeg tela (ne može preko ćelija kože ili lica, već samo preko ćelija naše nosne sluzokože ili grla ili sinusa ili dušnika ili pluća!), i to se mora vezati za tačno određena mesta na površini tih pomenutih ćelija sluzokože organa za disanje. Ta mesta na ćelijama gde se vezuje virus se nazivaju receptori. Zamislićemo da su ta mesta kao vrata na kući, preko kojih je jedino moguće ući u kuću. E tako i koronavirus koristi tačno određena mesta (receptore), koji imaju ulogu vrata za ulazak u ćeliju i njeno inficiranje.
Dakle, tek kada se koronavirus veže (zakuca ili zalepi), za ta vrata na respiratornim ili nosnim ćelijama, on može da prođe kroz njih, i da završi u unutrašnjosti ćelija, gde odmah počinje da se ponaša kao gazda, odnosno kreće da koristi sve što se nalazi u toj ćeliji (da kažemo kući), sa samo jednim ciljem da se umnožava – odnosno da proizvede što više novih čestica koronavirusa – svojih potomaka, i to tako efikasno, da od jednog jedinog virusa nastaje na hiljade i na desetine hiljada novih čestica virusa za svega nekoliko časova ili dana!
Dakle, proizvode se milioni i milijarde novih virusnih čestica koronavirusa, dok mi još uvek nemamo nikakve ispoljene kliničke simptome bolesti: niti slinimo, niti kašljemo, niti kijamo, a često nemamo ni temperaturu! Simptomi bolesti se pojave tek za nekoliko dana, ali smo mi u tom periodu bez znakova bolesti, već proizveli na milione i milijarde čestica virusa, koji osim što prodiru sve dublje u naš organizam, i inficiraju nas sve više i više, počinju da se izbacuju iz organizma, kako putem izdahnutog vazduha (dok samo sedimo i dišemo!), ali i sitnim kapljicama pljuvačke dok govorimo, pevamo ili vičemo (kada se izbacuje nekoliko stotina ili hiljada puta više virusa), a kada dobijemo klinički ispoljene simptome bolesti (počnemo da kijamo i kašljemo) onda izbacujemo na milione i desetine milion virusa svuda oko nas! Ovo je ono što se najčešće dešava.
No, ponekad neko uopšte ne pokaže nikakve uočljive kliničke znakove bolesti (najčešće deca, ili mlade osobe, ali i ljudi srednjih godina pa i stariji), a neko ima tako blage simptome da ih teško može i primetiti (malo začepi nos, prolazna povišena temperatura – od svega 37,1 ili 37,2, glavobolja itd). To su takozvani asimptomatski slučajevi koronavirusa, ili vrlo blagi klinički oblici bolesti! No, primećujete, da se i kod takvih oblika (asimptomatskih ili blagih) proizvede isto tako na milione i milijarde čestica koronavirusa, kao i kod onih bolesnih sa ispoljenim simptomima, što znači da i oni teorijski, ali u retkim slučajevima i praktično mogu zaraziti druge zdrave ljude.
Sreća u nesreći je, što ljudi bez ikakvih kliničkih simptoma bolesti (koji ne kašlju i ne kijaju i ne sline), mnogo teže mogu zaraziti druge ljude, jer ne izbacuju tako velike količine koronavirusa, a i ne izbacuju ga na dovoljno veliko rastojanje (jer samo kijanjem i kašljanjem se izbacuju kapljice pljuvačke, sline ili sluzi prepune virusa, na daljinu od oko 5-6 metara)!
Infektivna doza je tačno određena količina koronavirusa (izražena u približnom broju čestica koronavirusa), koja je potrebno da uđe u nečiji organizam, da bi se ta osoba inficirala i razbolela.
U teoriji je dovoljna jedna čestica koronavirusa da inficira neku zdravu osobu. No, srećom, u praksi to nikada nije tako. Potrebna je znatno veća količina virusa od pomenute jedne čestice koronavirusa. Najnoviji podaci istraživanja ukazuju da je ta količina koronavirusa, koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da bi ste se vi inficirali, odnosno razboleli, iznosi između 500 i 1000 čestica koronavirusa!
Da bih vam to najjednostavnije objasnio – upotrebiću sledeću jednostavnu metaforu. Da bi ste se unošenjem alkohola u organizam napili (i bili nesposobni da hodate, pričate ili daleko bilo upravljate autom), nije dovoljno da popijete samo jedan jedini malo gutljaj alkohola, odnosno neku jako malu količinu alkohola: na primer samo jednu četvrtinu najmanje moguće čašice alkohola (da samo liznete alkohol vrhom jezika), već je potrebno da popijete određenu količinu alkohola, odnosno makar jednu ili bar nekoliko čašica rakije! Dakle, iako ste popili neki alkohol, ali recimo samo 5 mililitara (desetinu čašice za rakiju!) – vi nećete osetiti nikakve promene u ponašanju, niti će testiranjem od strane policije biti ustanovljeno da ste išta popili od alkohola! Dakle, zasigurno nećete biti pijani niti ispoljavati kliničke znake pijanstva (usporenost refleksa, promenjeno ponašanje, nemogućnost govora, nesposobnost održavanja ravnoteže, nesposobnost vožnje).
Ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti, jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca (kojih ima na desetine hiljada u svega jednom milionitom delu litra krvi!), uspeti da pobede i rastrgnu svih tih 50 razbojničkih čestica koronavirusa, a vi nećete ni znati za tu bitku u vašem organizmu! I to se u ovom trenutku verovatno dešava kod hiljade i hiljade ljudi u Srbiji, svaki dan!
Ono što je još važno da znate jeste činjenica, da vaš organizam, može sa uspehom da se izbori svaki dan sa ovom malom količinom koronavirusa (sa nekoliko desetina pa do par stotina virusa), a da se ne razbolite! I kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete taj mali broj čestica koronavirusa i vaš imunitet lako pobedi tu malu količinu koronavirusa, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa koronavirusom, i sve je teže koronavirusu da ga inficira.
To se dešava kada je udeo ljudi u nekoj populaciji koji je bio u kontaktu sa malim količinama koronavirusa, prišao blizu 50% ukupne populacije stanovnika! Praktično, koronavirus tada sve „teže“ nalazi nove zdrave i na bolest osetljive pojedince koji do tada nisu nikada imali kontakt sa koronavirusom. Takav scenario će verovatno biti sve češće viđan u svetu, pa i Srbiji. Možda se to desi kod nas već negde sredinom decembra, najdalje do Nove Godine! Kažem – možda!
1. Osoba inficirana koronavirusom (svejedno da li ima ili nema simptome), dok na primer samo negde sedi za stolom i normalno diše, izbaci najmanje 20 do 50 virusnih čestica u jednom minutu. Ta količina može samo ponekad ići i do nekoliko stotina čestica virusa u minuti!
2. Osoba inficirana koronavirusom (svejedno da li ima ili uopšte nema simptome), dok normalno razgovara, izbaci tokom govora najmanje 200 virusnih čestica u minuti! Znači 5 – 10 puta više nego osoba koja samo ćuti i diše! No, ta brojka može ići ponekad i do skoro 1000 čestica virusa u minuti (kod osoba koje ubrzano dišu)!
3. Osoba inficirana koronavirusom, ali koja ima simptome kašlja, i nakašlje se, tom prilikom (u samo jednom jedinom nakašljavanju) izbaci i preko 100 000 čestica virusnih čestica u tom jednom minutu – kada se samo jednom nakašljala!
4. Osoba inficirana koronavirusom, i koja ima simptome bolesti, kada kine (pretpostavimo samo jednom u minuti), izbaci tom prilikom (kada jedan jedini put kine!) i do nekoliko miliona čestica koronavirusa u jednom minuti! Kijanjem se izbace mikrokapljice brzinom od čak 300 km na čas (u proseku bude i do 30 000 mikrokapljica u jednom kijanju) koje su uglavnom veoma sitne (samim tim i lake) i zato mogu dopreti na daljinu od sedam metara, kao i lebdeti u vazduhu i do sat vremena, i to samo od osobe koja je jednom kinula! Ukupna količina virusnih čestica u svim tim kapljicama zajedno, može iznositi i do neverovatnih 200 miliona virusnih čestica! U jednom jedinom aktu kijanja!
Iz svega ovoga možemo zaključiti sledeće: osobe koje su bolesne asimptomatski (uopšte ne kašlju i ne kijaju) izbacuju i do 100 000 puta manju količinu koronavirusa u minuti od one osobe koja ima simptome i kašlje i kija! Dakle, definitivno su za širenje infekcije koronavirusa najvažnije one osobe koje imaju kliničke znakove bolesti, a ne one koje su inficirane, ali potpuno asimptomatske, odnosno nemaju nikakve simptome bolesti!
A) Ukupna količina vazduha u zatvorenoj prostoriji (zapremina prostorije!) u kojoj se nalazite vi i neko ko je možda inficiran!
B) Ventilacija, odnosno koliko puta se izvrši izmena celog vazduha u toj zatvorenoj prostoriji u toku jednog časa!
C) Vreme koje provedemo u toj prostoriji (ekspozicija odnosno vreme koje smo izloženi virusu u vazduhu)
Maska će sa skoro 90% efikasnosti da zadržati one mikrokapljice (sve krupne mikrokapljice sigurno skoro 100%, ali i do 90% onih najsitnijih mikrokapljica), a koje je bolesnik iskašljao i iskijao, i koje lebde neko vreme u prostoru, i u kojima smo već naučili da se nalazi koronavirus!
Jedna naučna studija je pokazala vrlo važne specifičnosti i pravilnosti prilikom pojave epidemije koronavirusom, u nekim, posebnim okolnostima i uslovima, i to: na velikim prekookeanskim brodovima ili kruzerima, u zatvorima i u velikim klanicama i fabrikama za preradu mesa za ishranu ljudi.
Naime, na sve 3 pomenute lokacije, kada je došlo do dijagnostike i pojave prvih obolelih ljudi od kovida 19, uvedene su striktne mere zaštite, odnosno obaveznog nošenja maski, kao i održavanja minimalnog fizičkog rastojanja, uz maksimalno povećanje kapaciteta ventilacije.
Ispostavilo se, da su navedene mere u svim pomenutim slučajevima, dovele do toga, da je veoma mali broj ljudi, imao ispoljene kliničke znakove bolesti, a gotovo zanemarljiv broj njih je imao potrebu za hospitalizacijom ili respiratorima. Obzirom da je u studiji praćen veliki broj slučajeva pojave epidemije na ove 3 lokacije, bilo je jasno da je broj obolelih ljudi na svima, bio nekoliko desetina puta manji nego među stanovništvom bilo koje zemlje ili grada.
Dakle, mera nošenja maski, je nekoliko desetina puta smanjila broj novozaraženih sa kliničkom slikom, kao i teško obolelih. Ali jedan drugi detalj je još mnogo važniji, i mnogo više nam znači da bi smo bolje razumeli mehanizme i načine širenja koronavirusa u populaciji ljudi.
Posle nekog vremena, kada je koronavirus prestao da se širi na sve ove 3 pomenute lokacije (nije bilo pojave novih bolesnika više od 2 nedelje), uzeta je krv od svih putnika na kruzerima, od svih zatvorenika i od svih radnika u industriji prerade mesa, i izvršena je serološka pretraga, na prisustvo antitela protiv koronavirusa.
Na zaprepašćenje naučnika, ustanovljeno je, da je ogromna većina bila serološki pozitivna na prisustvo antitela protiv koronavirusa, a da ti ljudi uopšte nisu imali nikakve simptome bolesti, niti su primetili bilo kakve promene u svom zdravstvenom stanju! Dakle, broj asimptomatskih slučajeva infekcije koronavirusom, na sve 3 pomenute lokacije (zatvori, kruzeri, industrija mesa), je bio nekoliko desetina puta veći nego među stanovništvom bilo koje zemlje sveta u kojoj trenutno vlada pandemija koronavirusa.
Objašnjenje je bilo samo jedno: obavezno i striktno nošenje maski, i držanje rastojanja, je dovelo do toga da je koncentracija prisutnog virusa u vazduhu na ovim lokacijama bila toliko mala, da je bila ispod one količine virusa potrebnog da unesete u organizam da bi ste se zarazili a koju stručno zovemo infektivna doza. Objasnio sam vam već poodavno, i rekao da je potrebno da unesete najmanje 500 čestica koronavirusa da bi ste se razboleli ili inficirali.
Ja sam u ovom tekstu samo želeo da objasnim mehanizme širenja i prenošenja koronavirusa u našoj životnoj svakodnevici u Srbiji. Ako je nekome ovaj tekst rasvetlio neke nedoumice, biću veoma zadovoljan i srećan, i neće mi biti žao vremena potrošenog na iznošenje svih ovih činjenica.
Šekler je takođe putem jasnih proračuna prikazao koliko je realno da se zarazite na sledećim mestima: maloj prodavnici, apoteci, butiku, kancelariji, hipermarketu, biskopu, noćnom klubu, proslavi. Pročitajte na ovom linku.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
