1
Zahvaljujući dramatičnom poboljšanju u stopi preživljavanja nakon srčanih udara, ukupna smrtnost od srčanih bolesti u SAD-u i Evropi značajno je opala. Međutim, nova studija pokazuje da hronična oboljenja poput visokog pritiska i srčane slabosti postaju sve smrtonosnija.
Prema istraživanju objavljenom u Journal of the American Heart Association, smrtnost od srčanih bolesti opala je za 66% u poslednjih 50 godina, što je uglavnom rezultat 89% manjeg broja smrtnih slučajeva od srčanog udara.
Ali, u istom periodu, broj umrlih od srčane slabosti i povišenog krvnog pritiska više nego se udvostručio, dok su smrtni slučajevi zbog srčanih aritmija porasli za čak 450%.
Pročitajte još
Iako niže stope pušenja, bolji dijagnostički alati i efikasnije terapije jesu poboljšali izglede za preživljavanje, to je samo deo šire slike, kaže glavna autorka studije dr Sara King, lekarka interne medicine na Univerzitetu Stanford.
„Deluje da se teret smrtnosti od srčanih bolesti pomera ka srčanoj slabosti i drugim hroničnim stanjima,“ ističe ona za „Everyday Health„.
Tim dr King analizirao je podatke o smrtnosti kod odraslih Amerikanaca starijih od 25 godina u periodu od 1970. do 2022. godine. Proučavani su svi oblici kardiovaskularnih bolesti – od srčanog udara do aritmija.
Opšti broj umrlih od srčanih bolesti pao je sa 761 na 258 na 100.000 stanovnika, dok je smrtnost od srčanog udara pala sa 354 na svega 40 na 100.000.
Međutim, neki drugi uzroci beleže oštar porast:
Jedno ograničenje studije jeste oslanjanje na bolničke izveštaje i umrlice, koji ponekad ne beleže precizno sve faktore i medicinske uslove koji su doveli do smrti.
Iako studija nije analizirala uzročno-posledične veze, medicinski napredak je svakako imao značajan uticaj, kaže dr Ju Čen, profesor populacionog zdravlja na NYU Grossman School of Medicine.
„Još od 1960-ih, tretmani poput reanimacije, defibrilatora, operacija na srcu i lekova značajno su smanjili broj smrtnih slučajeva,“ kaže Čen.
„Današnji alati i lekovi – od snimanja i stentova, do statina i brže hitne pomoći – dodatno poboljšavaju preživljavanje.“
Ipak, sve više Amerikanaca živi sa rizicima poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti, dijabetesa tipa 2 i visokog pritiska – faktori koji ne samo da povećavaju šanse za srčani udar, već vode i ka hroničnim oboljenjima srca.
„Zahvaljujući boljem lečenju, ljudi danas žive duže – prosečni životni vek porastao je sa 71 godine 1970. na 77,5 godina u 2022,“ navodi Čen.
„Ali samim tim, više ljudi živi sa dugotrajnim srčanim problemima, što doprinosi porastu smrtnosti od stanja poput srčane slabosti i aritmija.“
Da bi se zaustavio ili preokrenuo ovaj trend rasta smrtnosti od hroničnih bolesti srca, potrebno je više istraživanja, posebno kada je reč o uticaju ovih bolesti na žene i nedovoljno proučene populacije, kaže dr Džoan Briler, profesorka kliničke medicine sa Univerziteta Ilinois u Čikagu.
„Tužno je što, uprkos napretku u lečenju srčanih udara, beležimo sve više smrti usled hroničnih bolesti srca,“ navodi dr Briler.
Da bi se situacija poboljšala, neophodno je baviti se uzrocima bolesti, uključujući:
