1
Sa dolaskom proleća, dolaze nam duži dani, više temperature, češći pljuskovi, bujanje prirode, ali i čitava lista sezonskih bolesti. Kako da te prolećne boljke prepoznamo na kosi, koži, licu i adekvatno reagujemo, za portal Nova.rs govori doktorka Katarina Bajec.
Upravo promenljive vremenske prilike, varijacije spoljašnje temperature, pritiska i vlage posebno iritiraju sluzokožu respiratornog trakta, smanjuju lokalni imunski odgovor, čineći nas osetljivijim na infekcije.
Doktorka Bajec za početak govori zašto se baš u ovo doba godine javljaju tegobe koje često budu vidljive na telu, pa i naruže lepotu.
„Nedavno je jedna interesantna studija Yale Univerziteta pokazala da promene spoljašnje temperature za oko sedam stepeni smanjuju sposobnost našeg imunosistema da zaustavi proliferaciju virusa. Ako uz to dodamo da su Rhinovirusi prilično rasprostranjeni u proleće, eto objašnjenja zašto je proleće drugi pik za respiratorne, virusne infekcije“, priča dr Bajec.
Pročitajte još:
Naša sagovornica kaže i da izlazak iz zime, nedovoljna konzumacija voća i povrća tokom zimskih meseci i smanjen nivo vitamina C utiče i na pojavu prolećnog umora. Umor i prehladu možda nećemo videti u ogledalu, ali ćemo ih i te kako osetiti sa buđenjem proleća. S druge strane, u ogledalu ćemo bez sumnje primetiti još jednog „vesnika“ proleća, kada je zdravlje u pitanju, a to su alergije i alergijski konjunktivitisi.
„Crvene, suzne oči, otečeni kapci i svrab jedan su od čestih nalaza u prolećnim mesecima kod osoba koje boluju od alergija. Međutim, nije alergija jedini uzrok. Ukoliko se sličan nalaz na očima pojavi, praćen još i bolom i nelagodom u očima, a nemate sklonost alergijama, to može biti i znak virusnog, epidemijskog konjunktivitisa. Izrazito zaraznog oboljenja, koje se brzo širi.“
Doktorka priča šta u toj situaciji činiti.
„Ukoliko se nađete sa ovim problemom, rešenje je poseta oftalmologu, a do tada – hladne obloge, ispiranje fiziološkim rastvorom, veštačke suze i izolacija vašeg pribora, peškira i posteljine od ostalih ukućana. A za one koji imaju alergije pravi lek je da o tome treba da misle na vreme. Nekoliko meseci pre nego što im se uobičajeno pojavljuje alergijska reakcija, potrebno je da se uzima adekvatna antialergijska terapija. Isto važi i za alergijski konjunktivitis. Pored sistemske antialergijske terapije, mogu se dodati antihistaminske kapi ili kapi u vidu stabilizatora mastocita. Ali znajte da kapi nisu čudotvorne i neće obrisati vaše tegobe u jednom trenutku“, kaže doktorka kako i te kapi moraju da počnu da se uzimaju pre pojave simptoma alergije.
Doktorka napominje i da kortikosteroidne kapi deluju trenutno, ali ih, zbog mogućih neželjenih dejstava, nikako ne treba uzimati bez konsultacije sa oftalmologom.
Osip na koži u sklopu reakcije na ujed insekta, kao i sam ujed insekta, u prolećnim mesecima, takođe, mogu da budu čest problem.
„Kao i uvek, bolje je sprečiti nego lečiti. Zato nije loše nositi sa sobom repelent, kada planiramo boravak u prirodi. Oni sa alergijama, pored terapije koju uzimaju, u prolećnim mesecima treba da se uzdrže preteranog boravka u prirodi, a u kućnim uslovima i da obezbede adekvatan prečišćivač vazduha.“
Doktorka zaključuje i da je u svim situacijama pojave ozbiljnijih tegoba, pogoršanja osnovne bolesti i problema sa disanjem kod onih sa astmom i alergijama jedini pravi put obratiti se lekaru što pre.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
