1
Odmaranje i ležanje u krevetu nije rešenje, a kafa posebno.
Sindrom hroničnog umora je poremećaj koji karakteriše ekstremni zamor ili umor koji ne nestaje odmorom i ne može se objasniti širim zdravstvenim stanjem.
Ova bolest se takođe naziva i mijalgični encefalomijelitis ili bolest netolerancije na sistemski napor. Uzroci još nisu u potpunosti shvaćeni. Neke teorije uključuju virusnu infekciju, psihološki stres ili kombinaciju faktora.
Pošto nijedan uzrok nije identifikovan, i pošto mnoga druga stanja proizvode slične simptome, hronični umor može biti teško dijagnostikovati. Ne postoje testovi ovu bolest, zato će lekar morati da isključi druge uzroke vašeg umora prilikom postavljanja dijagnoze.
Sada je široko prihvaćen kao medicinsko stanje, može uticati na svakoga, iako se najčešći javlja među ženama u 40-im i 50-im godinama. Trenutno ne postoji lek, ali drugi lekovi zajedno sa ishranom i promenama u načinu života mogu ublažiti simptome, piše Healthline.
Iako je uzrok nepoznat, istraživači spekulišu da faktori koji doprinose mogu uključivati:
Takođe je moguće da su neki ljudi genetski predisponirani da razviju hronični umor.
Iako nije pronađen nijedan tip infekcije koji izaziva ovu bolest, neke virusne infekcije koje su proučavane u vezi sa hroničnim umorom uključuju:
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti sugerišu da hronični umor može biti krajnja faza više različitih stanja, a ne jedno specifično stanje.
Neki od onih koji boluju od hroničnog umora istovremeno imaju neke nedostatke vitamina, uključujući B2 ili B12, ali je nejasno da li se simptomi poboljšavaju uz dodatak vitamina.
Hronični umor se najčešće javlja kod ljudi u 40-im i 50-im godinama.
Pol takođe igra važnu ulogu, pošto je kod žena dva do četiri puta veća verovatnoća da će dobiti dijagnozu hroničnog umora nego kod muškaraca.
A ostali faktori uključuju i:
Simptomi variraju u zavisnosti od pojedinca i težine stanja.
Najčešći simptom je umor koji je dovoljno jak da ometa vaše svakodnevne aktivnosti.
Da bi se dijagnostikovao hronični umor, značajno smanjena sposobnost obavljanja uobičajenih svakodnevnih aktivnosti sa umorom mora trajati najmanje 6 meseci, a ne leči se mirovanjem u krevetu.
Ovde spada i ekstremni umor nakon fizičkih ili mentalnih aktivnosti, što se naziva malaksalost nakon napora. Ovo može trajati više od 24 sata nakon aktivnosti.
Hronični umor takođe može dovesti do problema sa spavanjem, kao što su:
Pored toga, takođe možete iskusiti:
Fizički simptomi mogu uključivati:
Hronični umor utiče na neke ljude u ciklusima, sa periodima pogoršanja, a zatim i poboljšanja.
Simptomi mogu ponekad čak i potpuno nestati, što se naziva remisija. Međutim, i dalje je moguće da se simptomi vrate kasnije, što se naziva relapsom.
Kao što je već napomenuto, ne postoji lek, ali i svaka osoba ima različite simptome, stoga može zahtevati različite vrste tretmana. Ipak, neke promene u načinu života mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Kafa je jedna od namirnica koja značajno pogoršava simptome hroničnog umora. Ograničavanje ili eliminisanje unosa kofeina može vam pomoći da bolje spavate i ublažite nesanicu. Takođe bi trebalo da ograničite ili izbegavate nikotin i alkohol.
Pokušajte da izbegnete dremanje tokom dana ako to šteti vašoj sposobnosti da spavate noću.
Napravite rutinu spavanja. Idite u krevet u isto vreme svake noći i budite se svaki dan otprilike u isto vreme.
Akupunktura, tai chi, joga i masaža mogu pomoći u ublažavanju hroničnog umora, ali uvek konsultujte svog lekara pre nego što započnete bilo koji alternativni ili komplementarni tretman.
