U poslednjih mesec dana više od 1.000 osoba preminulo je od posledica kovida u Srbiji, pa ipak broj građana koji želi da primi vakcinu jedva da se pomerio sa mrtve tačke.
Iako se često može čuti da je nedovoljan broj vakcinisanih posledica raširenih antivakserskih stavova, istraživanja govore da je antivaksera zapravo malo, piše Danas.
Mnogo je više građana koji iz ne žele da prime vakcinu plašeći se neželjenih reakcija, zatim onih koji veruju da vakcinacija nosi veći rizik od kovida 19, kao i građana koji smatraju da vakcine nisu efikasne i da nema razloga da ih prime.
Da prva dva razloga igraju značajnu ulogu u oklevanju da se primi vakcina, registrovao je MMF u svom istraživanju iz maja. Što se tiče sumnje u efikasnost vakcine, ona se može videti iz komentara građana na sajtovima i društvenim mrežama koji često prate sadržaje o vakcinama.
„Danas“ na osnovu dostupnih podataka regulatornih agencija pojedinačnih zemalja, Evropske agencije za lekove, kao i objašnjenja doktora iznosi razloge zbog kojih su neke od najčešćih tvrdnji koje prate odbijanje vakcinacije zablude.
Vakcine koje su odobrene prošle su klinička ispitivanja u kojima je učestvovalo desetine hiljada ispitanika. Sve reakcije koje su ispitanici imali tokom kliničkih ispitivanja su zabeležene, a podaci o njima predati su regulatornim agencijama u trenutku kada su zatražena odobrenja.
Podaci su javno dostupni na sajtu Agencije za lekove Srbije, pretraživanjem vakcina u okviru dela humani lekovi.
Istovremeno, do sada je dato 6,46 milijardi doza vakcina širom sveta. Od trenutka kada je započeta vakcinacija efekti vakcina su nastavljeni da budu praćeni, što znači da su svi događaji koji bi mogli da imaju veze sa vakcinacijom morali da budu prijavljeni.
Podatke o takvim događajima prate kako pojedinačne regulatorne agencije (kao što je u Srbiji Agencija za lekove i medicinska sredstva) tako i Evropska agencija za lekove. Na osnovu njih oni mogu dati i drugačije preporuke za određene vakcine što se videlo recimo na primeru Astrazeneka vakcine, koja je povezana sa većim rizikom od tromboembolijskih događaja u izuzetno retkim prilikama.
Reagujući na taj potencijalni rizik određene države promenile su smernice za davanje Astrazeneka vakcine tako da obuhvati samo određene starosne grupe. Evropska agencija za lekove posle pregledanja svih podataka zaključila je da se neželjene reakcije javljaju u veoma malom procentu slučajeva i da je korist od vakcinacije veća od potencijalnog rizika.
Primer Astrazeneka vakcine dosta dobro oslikava šta znači formulacija veća korist od vakcinacije od potencijalnog rizika. Kako je više puta objašnjeno, rizik kod primanja Astrazeneke postoji, ali je on neuoredivo manji od rizika da se pojave krvni ugrušci tokom bolesti kovid 19. Veći rizik od krvnih ugrušaka nose i neke od stvari koje su veoma raširene poput pušenja ili korišćenja kontraceptivnih pilula.
Kada se pominje nebezbednost vakcina, najčešće se pojavljuje tvrdnja da vakcine izazivaju sterilitet.
Kako je nedavno ispričala epidemiolog Mila Punić, upravo je ova zabluda jedan od razloga zbog kojih mladi ne žele da prime vakcinu.
Međutim, kako objašnjava imunolog Emina Milošević tvrdnja da vakcina izaziva sterilitet potekla je od naučnika koji je selektivno predstavio činjenice dovodeći tako u zabludu ljude. Ona je istovremeno objasnila da je kovid zapravo bolest koja može stvoriti probleme sa fertilitetom.
Drugi strah u vezi sa bezbednošću vakcina odnosi se na to da vakcine ne smeju da prime osobe koje su u prošlosti imale alergijske reakcije. Stručnjaci, međutim, ističu jedino je relevantno pitanje da li je osoba alergična na neki od sastojaka vakcine, a šanse da je to slučaj su neverovatno male.
Sastojci vakcina koje se daju u Srbiji su javno dostupni i mogu se pronaći na sajtu Agencije za lekove, u delu pretraživanja humanih lekova.
Postoji i strah da osoba primanjem vakcina može da oboli od kovida 19. Vakcinom se ne prenosi živi virus, prenosi se uslovno rečeno poruka telu da proizvede antitela tako da kada se vakcinisani sretne sa virusom ponovo njegov organizam može da se izbori sa infekcijom.
Kao što je već rečeno, do sada je u svetu dato više od šest milijadi vakcina. Takođe, 46 odsto ukupne svetske populacije primilo je bar jednu dozu. Da zaista postoji bilo šta što ozbiljno dovodi u pitanje bezbednost vakcina, zar ne bi reagovale regulatorne agencije i pojedinačne vlade zemalja od koji su neke vakcinisale i više od 70 odsto svojih građana?
U trenutku kada su istraživači širom sveta počeli da rade na vakcinama protiv kovida 19, oni nisu počinjali od nule. Iza sebe su imali decencije istraživanja kao polaznu tačku iz koje je trebalo da naprave vakcinu protiv kovida 19.
Istovremeno, u vreme javno zdravstvene krize kakvu svet nije video, ogroman deo naučne zajednice je mobilisan, a sredstva koja su uložena u razvoj vakcine nezamisliva su u nepandemijskim okolnostima. Sve to omogućilo je da sada postoji ukupno sedam vakcina koje se koriste u Evropi i Americi, dok je još oko 300 kandidata za vakcinu u ranijim fazama razvoja.
Sa pojavom delta soja efikasnost vakcina u sprečavanju simptomatskog oblika kovida 19 se smanjila, ali i dalje je značajna u sprečavanju hospitalizacije i smrtnih ishoda. To potvrđuje i nedavno istraživanje iz Kragujevca.
Osobe koje su primile vakcinu, dakle, mogu da obole od kovida 19. Ovo je posebno slučaj ako je prošlo duže vreme od vakcinacije zbog čega se preporučuje primena treće doze.
Međutim, najbolji primer efikasnosti vakcine u ovom trenutku može da pruži Portugalija. Ova zemlja, koja je sa oko 85 odsto vakcinisane celokupne populacije postala lider u vakcinaciji, korak po korak se vraća životu pre pandemije, s tim da određene mere poput nošenja maski u zatvorenom, i kovid propusnice za velike skupove, i dalje ostaju da važe.
Sa pojavom delta soja takođe je postavljeno pitanje da li vakcinisane osobe mogu da prenesu virus. Odgovor ukratko je da mogu. Međutim, postoji jedno značajno “ali”. Kako navodi Američki centar za kontrolu bolesti, potpuno vakcinisane osobe zaražene delta sojem mogu da prenesu virus, ali su kraće vreme zarazni u poređenju sa nevakcinisanima.
Istovremeno, vakcinisani koji se zaraze uglavnom imaju blaže simptome zbog čega izbacuju oko sebe manje količine virusa, pa samim tim imaju manje šanse da dalje prenesu infekciju.
Ipak, pošto postoji mogućnost da se vakcinisani i zaraze i prenesu virus, postoji preporuka da oni treba i dalje da nose maske pogotovu ako se nalaze na mestima gde ima dosta zaraženih.
Ovo je veoma raširen stav među građanima Srbije, pogotovo mlađima.
Iako je tačno da su starije osobe posebno podložne razvoju težeg oblika kovida 19, u poslednjem talasu sve je veći broj mlađih koji su u bolnicama, što je posledica velikog broja obolelih u celoj zemlji.
Koliko vakcina zapravo smanjuje rizik od težeg obolevanja pokazalo je prethodno pomenuto istraživanje iz Kragujevca.
Predstavljajući podatke iz tog istraživanja, profesor Medicinskog fakulteta Dejan Baskić ukazao je da je u poslednjem talasu među nevakcinisanima obolelo 3,3 odsto, a vakcinisanima jedan odsto.
– Kada je u pitanju hospitalizacija i teža klinička slika, opet je mnogo bolji odnos u korist vakcinisanih – 0,07 odsto hospitalizovanih je vakcinisano, a 0,36 odsto nevakcinisano, što je odnos pet prema jedan, naveo je profesor za N1.
On je dalje objasnio i da je 95 odsto pacijenata na intenzivnoj nezi bilo nevakcinisano.
– To pokazuje da je 22,5 do 23 puta veća verovatnoća da nevakcinisana osoba završi u jedinici intenzivne nege i to je ogromna razlika, rekao je Baskić.
Imajući ove podatke u vidu, infektolog Steva Stanišić zaključio je da“zaštita koju pruža vakcina se može uporediti sa zaštitom koju imate zahvaljujući pojasu u automobile“.
– Iako vas pojas neće zaštiti 100 odsto, neuporedivo je korisnije da ga vežete. Kada je uvedena obaveza vezivanja pojasa, mnogi su se bunili smišljajući razne izgovore – da im je neudobno, da ih steže, itd. Danas ih skoro svi vezuju i više niko ne pravi pitanje, rekao je dr Stanišić.
***
Bonus video: Vakcina Moderna
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare