"Gljivari greše samo jednom".

Juče je na VMA primljeno 6 osoba iz Šapca sa ozbiljnim simptomima trovanja gljivama i pacijenti su odmah podvrgnuti merama intezivnog lečenja.

VMA navodi da su pacijenti iz Šapca gljive nabavili kod neovlašćenog prodavca, a konzumirali „misleći da se radi o rudnjačama i lisičarkama“. U saopštenju su preneli da su pacijenti rekli da su gljive bile polomljene i da ih je bilo najmanje tri vrste, što otežava prepoznavanje.

Pročitajte još:

Pošto je sezona branja gljiva u punom jeku još bar mesec i po dana, fejsbuk stranica „Funghi Serbia“ je objavila album fotografija sa upozorenjem za sve entuzijaste koji reše da se upuste u branje pečuraka na svoju ruku.

Na prvoj fotografiji je „Muhara“, izuzetno otrovna pečurka koja izaziva panterninski sindrom, halucinacije i GI sindrom.

Sledeća na spisku je Karbolni šampinjon: Agaricus xanthodermus, koja izaziva lakše gastrointestinalno trovanje. Gastrointestinalni sindrom ispolji se posle 15 minuta (ili mnogo ranije), a najduže nakon  8 sati. Praćen je mučninom, povraćanjem, dijarjeom, bolovima u želucu, vrtoglavicom i usporenim radom srca.

Zelena pupavka: Amanita phalloides koja je odgovorna za 90 % svih smrtnih ishoda od trovanja gljivama. Konzumiranje ove gljive izaziva faloidinski sindrom, otkazivanje bubrega, jetre i drugih vitalnih organa.

Panterova muhara, Amanita panterina izaziva panterinski sindrom, dezorijentaciju, halucinacije, dijareju, crne rupe u pamćenju.

Ne oštećuje vitalne organe ali može otrovanog odvesti u komu zbog dejstva na Centralni nervni sistem.

Olovasta rudoliska: Entoloma sinuatum izaziva gastro-intestinalne tegobe teškog tipa.

Ova gljiva naginje ka izobličenjima, tako da nije uvek pravilnog rasta. U kišnim godinama kao što je ova zna da bude izuzetno krupna, izdašna i primamljiva neiskusnim sakupljačima. Ono što je dobro za berače je to da ima jako težak i odbojan miris tako da i onaj ko je ubere i pomiriše brzo će odustati i baciti je.

Izaziva izuzetno teška trovanja, često sa smrtnim ishodom.

Sledeća pečurka koju bi takođe trebalo izbegavati u širokom luku jeste Uvijača koja izaziva paxilinski sindrom sličan leukemiji.

Smrtni ishod nakon konzumacije ove gljive može nastupiti i posle mesec dana.

Trovanja ovom gljivom su retka jer iskusni berači ipak umeju da je prepoznaju, međutim oni malo neiskusniji hoće da je pomešaju sa tartufom. Radi se o Otrovnoj krompirači, gljiva Scleroderma izaziva gastrointestinalne tegobe, povraćanje i dijareju.

Sledeća gljiva na koju valja obratiti pažnju su crvenopori vrganji. Jedan od takvih je Legalov vrganj: Rubroboletus legaliae.

Gljiva koju neiskusni berači umeju da pomešaju sa Lisičarkom, a izuzetno je otrovna jeste gljiva Zavodnica.

Do zabune dolazi zato što ljudi misle da mogu da porastu toliko od velikih kiša.
Zavodnica raste na panjevima, korenju i ima neugodan miris i gorak ukus, a izaziva dugotrajnu dijareju.

Još jedan vrganj se našao na ovom spisku, a radi se o žuto-crvenom vrganju, rubroboletus rhodoxanthus-u.

Često je gljivari nazovu i ludara mešajući je sa gljivom iz istog roda-rubroboletus satanas.

Zelena pupavka je jedna od najotrovnijih gljiva koja se može naći na našim prostorima, a ko pojede jedan ovakav šeširić osuđen je na sigurnu smrt ili doživotnu dijalizu bubrega, ako preživi konzumiranje.

Veliki hrčak, Gyromitra. Prilikom trovanja ovom gljivom simptomi se javljaju šest do osam sati nakon jela. Najranije se mogu javiti dva sata nakon jela, a najkasnije dvanaest sati nakon jela. Simptomi su osećanje nadutosti, mučnina i povraćanje, dijareja, grčevi u mišićima, bolovi u stomaku, a jači slučajevi dovode i do oštećenja jetre, jake groznice, grčeva, kome i smrti (obično dva do četiri dana nakon unosa gljive u zeludac).

Sledeća pečurka je vrlo slična ovoj prethodnoj i takođe ima iste simptome trovanja, a radi se o gljivi Velika moždanica, odnosno prolećnom hrčku-Gyromitra esculenta

Još jedna gljiva koja u sebi sadrži giromitrin koji se taloži u jetri deli sličan izgled sa prethodne dve. Radi se o Ptychoverpa bohemica, češka smrčkovici.

Sarcosphaera coronaria je gljiva krunašica, smrtno otrovna zato što akumulira arsenik iz supstrata. Može biti i ljubičaste boje, a karakteristično kod nje je što se raspucava pri vrhu.

Koralni svećnjak, raste na drvenoj podlozi, panjevima i suvim granama.

Izuzetno opasna, sa vrlo zvučnim imenom koje treba izbegavati jeste i „Mala smrt“, odnosno Galerina marginata koja sadrži smrtni toksin amanitin.

Sledeće gljive na koje treba obratiti pažnju su sve bele grlašice koje su izuzetno otrovne. Na fotografiji je Clitocybe philophylla.

Zemljasta vitezovka, borov mišić ili  miška, je takođe gljiva koju ne bi trebalo konzumirati jer su najskorija istraživanja povezala konzumaciju ove gljive sa rabdomyolysa – bolešću koja najčešće nastaje usled teške traume ljudskog tela – povreda u zemljotresima, saobraćajnim udesima, industrijskim nesrećama ili dugotrajnim operacijama. Oštećenje skeletnog mišićnog tkiva dovodi do ulaska ,,mioglobina“ u krvotok.

Lažna rujnica: Lactarius chrisoreus, gljiva žutog mleka,  gorkog ukusa, a raste u lišćarima te ju je teško pomešati sa pravom rujnicom koja raste ispod borova i četinara.

Obična uvijača, Paxillus involutus, je smrtno otrovna gljiva, izazivač je paksilus sindroma. Sindrom se vrlo retko javlja i predstavlja imunohemolitičku anemiju. Do paksilusovog sindroma dolazi tek posle dugog perioda konzumiranja ove gljive. Nakon obroka, latentni period traje od 1 h do 2 h, posle čega dolazi do pojave prvih simptoma: oligurije, anurije, hemoglobinurije i jakih bolova u bubrezima.

Neobične boje i vrlo otrovna je i Zelena vitičarka, Psilocybe ( Stropharia) aeruginosa koja deluje na nervni sistem.

Poslednja na ovom spisku otrovnih gljiva nalazi se još jedna vrlo interesantnog izgleda, a radi se o gljivi svračak,  Coprinopsis picaceus ili šarenoj đubretarki.

***

Bonus video: Dr Kovačević: Gljive treba poznavati, nema starih dobrih berača

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare