0
Pulmolog Ivan Čekerevac za portal Nova.rs priča o najnovijim zapažanjima sa velike godišnje konferencije vodećih pulmologa Evrope i otkriva kako je počeo da u Kragujevcu sprovodi preporuke o kontroli posledica kod onih koji su preležali kovid.
Protekle sedmice održan je Evropski respiratorni kongres (ERS) koj svake godine okuplja najveće stručnjake iz oblasti pulmologije. Ove godine kongres je zbog epidemije koronavirusa prvi put održan onlajn, a pratio ga je i Ivan Čekerevac, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, sprecijalista interne medicine i supspecijalista pulmologije.
Pročitajte još:
Za portal Nova.rs doktor priča šta je najveći utisak sa ovog velikog skupa.
„Ključna stvar je da se sada insistira na praćenju pacijenata sa umereno teškom i teškom kliničkom slikom koji su lečeni u bolničkim uslovima i potom izlečeni. Najvažniji je presek stanja nakon tri meseca kod tih pacijenata koji su pri otpustu iz bolnice imali promene na rendgenu. Na kongresu je zaključeno da će otprilke do 30 odsto pacijenata i posle tri meseca imati promene na rendgenu, tj. ožiljke na plućima i da će određen broj pacijenata i dalje imati simptome – otežano disanje, gušenje, kašalj“, navodi doktor.
Zbog tih posledica i simptoma koji ostaju nakon tri meseca radi se taj presek, i to u skladu sa vodičem Britanskog torakalnog udruženja, napominje doktor.
„Taj vodič je nedavno izašao i najbolji je. U tim preporukama za dalje se navodi holistički pristup, pogotovo kod teških pacijenata. On pored procene plućne funkcije obuhvata i procenu kardiološkog statusa pacijenata koji su imali bilo kakve znakove kardiološkog oštećenja u sklopu kovida, bilo da je u pitanju akutna bolest kao što je miokarditis, bilo da je u pitanju pogoršanje nekog ranijeg hroničnog oboljenja. Taj holistički pristup obuhvata i praćenje psihijatrijskog statusa u smislu anksiozno-depresivnog poremećaja, potrebe za plućnom rehabilitacijom“, nabraja doktor.
Doktor ističe i da je vrlo važno da se pacijentima od otpusta iz bolnice do te kontrole za tri meseca ograniči fizička aktivnost.
„Ti teži pacijenti ne treba da se izlažu nikakvom težem fizičkom naporu do te provere za tri meseca. S druge strane, za ljude koji su imali blagi kovid i koji nisu ležali u bolnici, prvih 14 dana po završenom lečenju važi isto jako nizak nivo fizičke aktivnosti, recimo, samo lagane šetnje. Ti pacijenti se dalje ne prate, ali treba da dobiju obaveštenje od njihovog lekara opšte prakse da, ukoliko se posle pojave simptomi – gušenje, bolovi u grdudima, kašalj, da se jave. Naime, dešavalo se, doduše retko, da se i kod blagih slučajeva jave neke kasnije posledice.“
Doktor ističe i da se svi ovi pacijenti o kojima se govori vode kao izlečeni u smislu da su preležali akutnu fazu kovid pneumonije, ali po najnovijim shvatanjima, kaže doktor, kovid pneumonija ne može da se shvati kao akutna bolest kod nekih pacijenata baš zbog toga što ostavlja posledice, kod otprilike onih 30 odsto obolelih.
Zato je praćenje tih pacijenata obavezno, odnosno trebalo bi da bude.
A da li ove novine funkcionišu u Srbiji?
„Za sada sve ovo nije standardizovano, ali mi smo ovde u Kragujevcu već napravili protokol i sada pozivamo pacijente koji su bili umereno teški i teški. Pozivamo ih preko dnevne bolnice po protokolu Britanskog torakalnog udruženja i onda radimo šta je potrebno u okrviru te kontorle tri meseca nakon izlečenja“, priča doktor kako su počeli da u Srbiji sprovode ova najnovija zapažanja evropskih pulmologa.
Doktor u svemu ovome izdvaja i jednu lepu vest.
„Uzorak je još uvek mali jer smo sve ovo počeli da primenjujemo prošle nedelje, ali izdvojii smo dosta pacijenata koji, na sreću, iako su imali tešku kliničku sliku, tri meseca kasnije imaju relativno dobro očuvanu funkciju pluća“, zaključuje doktor.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
