0
Danas je Međunarodni dan fizičke aktivnosti, a ako i dalje pokušavate da se "naterate" da krenete s treninzima - dr Bojan Vasilev objašnjava kako ćete time da unapredite kvalitet života na više nivoa.
Piše: Bojan Vasilev, doktor medicine i DokTok lekar
Fizička aktivnost u današnje vreme je sve manje prisutna. Razni su faktori koji utiču na to. Počevši od nedostatka energije zbog predugog i napornog radnog vremena, ekspanzije moderne tehnologije, pa sve do mobilnih telefona itd. Čini se da sve više vremena provodimo ispred ekrana kako malih tako i velikih, i da smo kao posledica toga zapostavili svoje telesno a i duševno zdravlje. Iako svi znamo koji su benefiti redovne fizičke aktivnosti, ipak nam je lakše da se opustimo u udobnoj fotelji, da naručimo brzu hranu i posvetimo se svojim onlajn profilima. Međutim, taj lakši put je samo naizgled i trenutno lakši, a posledično gledano može biti nepojmljivo teži.
Pre svega, treba da znamo da fizički trening podrazumeva sistematsku fizičku aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti. Fizički trening dovodi do hemodinamskih, metaboličkih, (neuro)hormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena.
Hemodinamski – pod uticajem treninga usporava se srčana frekvenca, smanjuje se arterijski pritisak, pojačava se prokrvljenost odnosno kapilarna mreža u aktiviranim mišićima. Ustanovljeno je i pozitivno dejstvo u prevenciji ateroskleroze, infarkta miokarda, kao i u rehabilitaciji pacijenata koji su imali infarkt miokarda, kada pod uticajem višegodišnjeg treninga funkcionalni kapacitet srca može dostići vrednosti zdravih osoba.
Metabolički– povoljan uticaj na insulinsku rezistenciju, tako što fizička aktivnost direktno stimuliše transport glukoze u mišićne ćelije pa samim tim se smanjuje potreba za lučenjem insulina. To doslovno znači – prevencija nastanka dijabetesa melitusa tip 2. Odličan efekat ima i na hiperlipidemiju i dislipidemije. Dovodi do porasta „dobrog holesterola“ – HDL-a, smanjenja „lošeg holesterola“ VLDL-a i LDL-a, smanjuju se depoi masti odnosno trigliceridi.
Pročitajte još:
Hormonalne promene– smanjuje se simpatička a pojačava parasimpatička aktivnost autonomnog nervnog sistema. Smanjuje se lučenje „hormona stresa“. Pojačava se lučenje „hormona sreće i zadovoljstva“ serotonina, endorfina (koji ima i blagi analgetski efekat), kao i dopamina.
Psihološke promene – pojačava se emocionalna stabilnost kod osoba koje treniraju, smanjuje se agresija i depresija.
Kada uzmemo u obzir prethodne činjenice, možemo zaključiti da je redovna fizička aktivnost prevencija širokog spektra bolesti kako telesnih tako i duševnih. Imajući to na umu, počnimo da obraćamo pažnju na kvalitet svoga života, na koji će nesumnjivo uticati redovna fizička aktivnost. Neće uvek biti lako, ali ako postavimo ispred sebe cilj, manje ćemo osetiti težinu puta do njega.
***
Bonus video: Vežbe Tamare Vulović za nakritičnije delove tela
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
