0
Više od 1.000 devojčica je ostalo u drugom stanju, a skoro 300 njih je abortiralo, a najmlađa među njima je imala samo 13 godina. To su najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje “ dr Milan Jovanović Batut”. Zato dr Jelena Nišević Lazović, ginekološkinja-akušerka, za Nova.rs govori o seksualnom obrazovanju i preventivnim pregledima adolescenata i mladih.
Istraživanje je pokazalo da deca sve ranije stupaju u seksualne odnose. Granica se sa 15 godina pomerila na 11 godina. Zdravstvene posledice su nesagledive. Broj abortusa raste, kao i HPV infekcija i ostalih polnih bolesti. Šta nam se dogodilo? Gde smo zakazali i kao društvo, i porodica? Pričamo li o ovom problemu na pravi način sa mladima? Kada je pravo vreme i za prvi pregled? Na ova važna pitanja odgovara dr Jelena Nišević Lazović, specijalistkinja ginekologije i akušerstva iz Novog Sada.
„Moje mišljenje je da se struka jako trudi da edukuje populaciju o ovim temama, ali je sredina u kojoj živimo takva da ove informacije ne prihvata, pored sve želje i volje nas lekara da se ova znanja doture do svakog pojedinca. Što se HPV vakcine tiče, mislim da su glasniji svi oni koji ne znaju šta je imunizacija od nas koji smo to godinama učili. Mnogi prijatelji koji imaju mušku decu me pitaju – zašto bi moj sin to primao kad on nema grlić materice… Veoma je važno da do ljudi dođe informacija da HPV ne izaziva samo karcinom grlića materice već i karcinom muškog polnog organa i grla, ali i to da su naizgled zdravi muškarci prenosioci HPV-a. Za sve one koji se dvoume, vakcina je bezbedna – da nije, ne bi ni bila odobrena od referentnih ustanova Republike Srbije za upotrebu.“
Doktorka govori i kada je pravo vreme za prvi pregled, šta on treba da obuhvata za mlade devojke, ali i muškarce od 15 do 21 godine.
„Pravo vreme za prvi pregled je period adolescencije. Ako se radi o zdravim devojkama, onda bi to bio period kada stupe u seksualne odnose. Kada se radi o devojkama kojima kasni dolazak prve menstruacije ili pojava sekundarnih polnih karakteristika, taj prvi pregled se obično desi ranije. Pregled izgleda tako što se prvo obavi razgovor sa devojkom, a potom se može uraditi ultrazvučni pregled preko trbuha koji je veoma komforan. Ukoliko je devojka već stupila u odnose, tada pregled izgleda kao i kod odraslih žena.“
Važno je znati i koje probleme možemo ovim pregledima preduprediti.
„Preventivni pregledi pre svega stavljaju akcenat na sprečavanje nastanka bolesti. Obuhvataju ne samo preglede već i razgovor odnosno edukaciju pojedinaca i populacije vezano za zdravlje. Time pre svega sprečavamo širenje polno prenosivih infekcija, nastanak neženjenih trudnoća, ali i maligniteta. Ukoliko je do bolesti već došlo a da žena toga nije svesna, tada pregled služi da se bolest ustanovi u najranijem stadijumu i da se na vreme odreaguje terapijskim postupcima koji će dovesti do izlečenja.“
A kakva je uloga savetovališta pri domovima zdravlja, uvođenju seksualnog obrazovanja u škole i na fakultete, o čemu se stalno priča?
„Smatram da je trenutno veliki pritisak na primarnu zdravstvenu zaštitu (domove zdravlja) kada govorimo o prevenciji i generalno pregledima. Mislim da bi kolegama posao bio znatno lakši kada bi se konačno u naš obrazovni sistem uvelo seksualno obrazovanje. Taj predmet čak i ne mora tako da se zove. Može da bude i neki drugi naziv a da se i dalje obrađuju teme vezane za zdravlje generalno, pa i seksualno zdravlje. Ne mislim da je ikome cilj da se uvođenjem ovog predmeta u školske klupe mladi ljudi odvrate od stupanja u seksualne odnose. Oni će to svakako uraditi onda kada misle da treba. Poenta ovakvih obrazovnih modula bi bila da edukujemo našu decu o tome koji je najzdraviji i najbezbedniji način da stupe u seksualne odnose onda kada za to dođe vreme kako bismo smanjili stopu polno prenosivih infekcija i neželjenih trudnoća. Sve ovo u kasnijim godinama potencijalno može da dovede do steriliteta, a krajnji cilj svima nama jeste porast nataliteta i zdrava nacija.“
Pročitajte još:
Otuda i pitanje bavimo li se prevencijom, skriningom na valjan način. Treba li nešto menjati?
„U razvijenim zemljama u kojima je već implementiran sistem skrininga postoje sankcije za one koji se na taj skrining ne odazovu. Sankcije su u vidu toga da ukoliko do bolesti dođe, kompletne troškove lečenja snosi pojedinac zbog svog neodgovornog ponašanja u vidu neodazivanja na redovan skrining. To je tako jer u tim zdravstvenim sistemima zdravstvena zaštita nije ‘besplatna’ kao kod nas, već svaki pojedinac uplaćuje sebi privatno zdravstveno osiguranje. Privatne osiguravajuće kuće imaju stroga pravila koja ljudi u takvim zemljama poštuju jer shvataju koliko je u stvari lečenje skupo. Takve promene su moguće i kod nas, ali spore. Stoga smatram da ne treba sankcijama i pretnjom terati ljude na preventivne preglede, već ih treba edukovati tako da oni sami požele da se posvete svom zdravlju.“
Na kraju doktorka priča o uticaju društvenih mreža na odabir lekara – da li joj se javljaju pacijenti preko društvenih mreža da traže savete o sterilitetu, trudnoći…
„Ja imam izuzetno brojnu zajednicu na jednoj društvenoj mreži i to se pokazalo kao fantastičan način edukacije žena na temu njihovog intimnog zdravlja. Ipak, do skoro je stranica bila anonimna, tj niko nije znao ko stoji iza nje, a žene su se u ogromnom broju javljale, tražile savete, drugo mišljenje nakon pregleda kod svojih ginekologa. To govori o tome da je uticaj društvenih mreža ogroman i da se bez obzira na to što ne znamo ko stoji iza neke stranice, ipak odlučujemo da tražimo savet onlajn umesto od lekara koje smo izabrali da brinu o našem zdravlju. Poverenje lekar-pacijent je izuzetno važno, a ja sa mojim pacijentkinjama imam takav odnos da me mogu kontaktirati uvek 24/7 preko mreža, mejla ili preko vajbera i pokazalo se da ženama to mnogo znači.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
