3
Neurološkinja dr Tara Svart otkrila je aktivnosti koje radi svaki dan kako bi održala svoj mozak zdravim i bistrim – od ponašanja na društvenim mrežama do sitnica vezanih za vaš dom.
Dr Tara Svart je neurološkinja i autorka bestselera „Izvor“ iz 2019.
Ona kaže da postoji pet stubova neurološkog zdravlja – to su odmor, energija, hidratacija, disanje i pojednostavljivanje života.
Doktorka smatra da su to ključne komponente neuroplastičnosti, odnostno sposobnosti mozga da se prilagođava i raste, čak i u odraslom dobu.
„Od 25. do 65. godine postoje stvari koje možete da radite – ili ne radite – da biste održali svoj mozak fleksibilnim“, kaže ona.
Evo pet stvari koje radi svakog dana kako bi održala zdravlje svog mozga.
Dovoljno vremena za dobar san je od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje – a postoje brojne blagodeti odlaska u krevet i buđenja u isto vreme svakog dana, kaže dr Svart.
Vodite računa o unosu kofeina. Iako vam jutarnji rutual ispijanja kafe može dati privremeni, kratak nalet mentalne oštrine, neurološkinja kaže da lično nikada ne pije kofein posle 10 ujutro.
„Četvrtina tog kofeina uticaće na mozak do 12 sati uveče, tako da mogući uticaj na san za mene nije vredan toga. Odlučite se za kvalitetne, organske izvore kafe kad je to moguće“, preporučuje ona.
Vežbanje, posebno aerobni oblici koji povećavaju broj otkucaja srca, poput trčanja ili brzog hodanja, izazivaju pumpanje kiseonika, što je odlično za mozak.
Pročitajte još:
„Kiseonik stvara okruženje za embrionalne neurone da prerastu u potpuno formirane neurone putem procesa koji se zove neurogeneza, što je oblik neuroplastičnosti“, objašnjava dr Svart.
Izlazak napolje radi trčanja ili duge šetnje bio je spas za mnoge od nas tokom pandemije, ali lekarka naglašava važnost uzimanja u obzir gde vežbate napolju. Ako vežbate na otvorenom u zagađenom području, to može da potisne formiranje novih neurona.
Ako trčite u velikim gradovima, koji su često zagađeni, kao što je Beograd, ona predlaže da se odlučite za područja blizu vode i drveća koja mogu usisati deo zagađenja.
Kada smo pod stresom, brzo i plitko dišemo. Da li ste se ikada zapitali kako društvene mreže utiču na vaše disanje?
Nova pojava, nazvana „tehnološka apneja“, odnosi se na sklonost ka zadržavanju daha dok listate ili se dopisujete na društvenim mrežama, objašnjava dr Svart.
„Proveravajte kako dišete svaki sat. Uverite se da dišete dublje, osiguravajući da su udah i izdah približno jednaki“, podseća.
Vežbe disanja i meditacija su odlični alati za smirivanje disanja – i pokazalo se da aktiviraju nerv koji signalizira vašem mozgu da uključi parasimpatički nervni sistem ili režim odmora.
Možda mislite da su stvari kao što je plan obroka za nedelju ili slaganje odeće pre spavanja rituali rezervisani za superorganizovane ljude – ali postoji velika korist od pojednostavljivanja života za vaš mozak.
„Svaki put kada donesete odluku, uronite u svoju ograničenu količinu kognitivnih resursa“, kaže dr Svart.
Dakle, dodavanje elemenata organizacije vašem životu značiće da ne morate da trošite dragocenu moć mozga na naizgled trivijalne stvari.
„Moramo da budemo odgovorni za ono što gledamo zbog našeg mozga. Tehnologija se ne razlikuje od toksičnog prijatelja – tako da ako se zbog nekog oblika društvenih mreža osećate gore, nemojte to gledati“, savetuje neurološkinja.
Veruje u informisanost o svetu, ali mnogi neurolozi će vam reći da ne gledaju vesti jer su uglavnom loše, pa stalno poručuju mozgu da je svet opasan i nebezbedan i da treba da se plaši.
„To ima ogroman uticaj na vaš mozak. Potrudite se da pratite vesti i vreme na društvenim mrežama, proverite kako to utiče na vaše raspoloženje i razmislite o ograničavanju izloženosti ako osećate da to ima negativan uticaj“, savet je doktorke.
***
Bonus video: Šta nam se dešava dok spavamo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
