0
I patolozi tokom obdukcija pacijenata preminulih nakon borbe s koronavirusom dolaze do važnih saznanja, a Tomas Kirhner, direktor Patološkog instituta Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu ispričao je šta je sve otkrio i šta ga je iznenadilo.
„U Minhenu smo već obducirali tri osobe koje su umrle od posledica bolesti kovid-19. Za dve osobe se verovalo da imaju kovid-19, ali pokazalo se da to nije tačno“, rekao je u razgovoru za FOCUS Online. „Prema našim istraživanjima, mogu reći da su dva od tri pacijenta zapravo umrla od korone: usled jakog oštećenja pluća i stvaranja ugrušaka. Bolest nije samo naprezala imuni sistem, već je zapravo bila uzrok smrti“.
Prema njegovim rečima, u pitanju su pacijenti stari 81 i 91 godinu.
„Takođe su patili od arterioskleroze, vaskularne bolesti koja se često javlja kod ljudi tog doba – ali to prethodno stanje nije bilo uzrok smrti. To verovatno važi za većinu slučajeva koje sada vidimo u klinikama. Pacijenti koji su lečeni u jedinicama intenzivne nege i tamo umrli pokazali su promene organa uglavnom zbog kovida-19“, pojašnjava patolog.
Šta koronavirus uradi plućima
Poznato je da kovid-19 posebno oštećuje pluća, a tokom kliničke obdukcije najbolje se vidi šta se tačno desilo s organima..
„Tipične promene na plućima koje vidimo u slučajevima s kovidom-19 nazivaju se „difuzno oštećenje alveola“. Zidovi plućnih alveola se pale, ispunjavaju se proteinima, supstancom koja ih iznutra slaže i lepi poput tapeta. Alveoli su odgovorni za dovođenje kiseonika u krv. Ako se iznutra napune i oblože supstancom bogatom proteinima, to više ne mogu da rade“, navodi Kirhner.
Pročitajte još:
„Pneumonija je važno oštećenje. Uz to, može biti i drugih promena. Jedan od pacijenata koje smo pregledali umro je od plućne embolije uzrokovane kovidom-19. Mogli smo da vidimo da je infekcija uzrokovala da se krv brže zgrušava. U blokadama krvnih sudova dolazi do začepljenja, tako da manje krvi ulazi u pluća, a time i manje kiseonika u krv. Takođe smo otkrili da je upaljeno ne samo plućno tkivo, već i unutrašnjost različitih krvnih sudova. To dovodi do daljih poremećaja cirkulacije i oštećenja zahvaćenih organa“.
Svaki slučaj pažljivo ispitati
Patolog ističe da je važno pažljivo ispitati svaki pojedinačni slučaj.
„Kovid-19 je nova bolest o kojoj još uvek relativno malo znamo. Znamo simptome i komplikacije, ali ne znamo u celom obimu štetu koju virus pravi. Zato moramo da stičemo znanja paralelno s lečenjem. Moramo da otkrijemo koji su organi oštećeni virusom, šta je zapravo dovelo do smrti kod pacijenata. Pored toga, potrebno je ispitati interakcije s drugim već postojećim bolestima, kao i kako klinički tretman, poput ventilacije, ima efekat – i sve se to može postići internim lekarskim pregledom“, objašnjava Kirhner, koji se osvrnuo i na podatke njegovih kolega o smrtnim slučajevima izazvanim koronavirusom.
„Medicinski istražitelj Klaus Pušel u Hamburgu računao je sve pacijente za koje se pokazalo da imaju kovid-19. Nisu to bili samo slučajevi lečeni u bolnici ili na odeljenjima intenzivne nege. Bilo je i mnogo pacijenata koji su umrli kod kuće ili u staračkim domovima. U Hamburgu je pregledan i širok spektar onih koji nisu oboleli. Zato je za mali deo pacijenata nađeno je teško oštećenje organa uzrokovano kovidom-19, koje je na kraju dovelo do smrti.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
