1
Dve nedavno objavljene studije pokazale su da već postoje odobreni lekovi i preparati koji mogu da leče i spreče Parkinsonovu bolest, koja pogađa milione ljudi širom sveta i ubija stotine hiljada svake godine.
Ovi lekovi bi mogli biti mnogo uspešniji u lečenju Parkinsonove bolesti nego što je to trenutno slučaj.
Prvi mogući lek je kladribin, lek protiv raka koji je već odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA).
Drugi tretman je lečenje visokim dozama vitamina B, koji se mogu koristiti za održavanje zdravog sastava bakterija creva, što je važno za prevenciju Parkinsonove bolesti.
Parkinsonova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest uzrokovana smrću specifične vrste nervnih ćelija koje proizvode dopamin.
Prof. Dr. Dinko Mitrečić, šef Katedre za regenerativnu neuronauku Medicinskog fakulteta u Zagrebu, kaže za Index.hr da još uvek nismo do kraja razjasnili zašto neuroni kod obolelih od Parkinsonove bolesti umiru.
Međutim, jedan od važnih elemenata koji tome svakako doprinosi jeste nakupljanje patoloških proteina, kao što je, na primer, alfa-sinuklein“, kaže Mitrečić. „Ovaj molekul otežava funkcionisanje nervnih ćelija, a kada se akumuliraju u velikoj količini, ćelije počinju da umiru“, dodaje on.
Parkinsonova bolest prvenstveno pogađa motoričke funkcije, a karakteriše je tremor, odnosno drhtanje, ukočenost mišića, usporenost pokreta i posturalna nestabilnost, stanje koje karakteriše nemogućnost održavanja ravnoteže i stabilnosti pri stajanju ili hodu.
Pored motoričkih simptoma, na mnoge obolele utiču i nemotorički simptomi, kao što su depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, teškoće u govoru i kognitivni problemi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Parkinsonova bolest pogađa više od 10 miliona ljudi širom sveta.
Učestalost bolesti se povećava sa godinama, a najčešće se dijagnostikuje kod osoba starijih od 60 godina. S obzirom na starenje stanovništva, očekuje se povećanje broja obolelih u budućnosti.
Procenjuje se da oko 100.000 ljudi širom sveta godišnje umre od komplikacija povezanih sa Parkinsonovom bolešću.
Mitrečić kaže da danas već postoje neki lekovi koji mogu da pomognu pacijentima sa Parkinsonovom bolešću.
„Jedan od njih je levodopa, preparat koji omogućava da se nadoknadi dopamin, molekul koji pacijentima nedostaje. Postoje i molekuli koji imitiraju delovanje dopamina ili molekuli koji usporavaju uklanjanje dopamina. Međutim, sve ove terapijske opcije vremenom oslabe kod pacijenata i postanu manje efikasni, još uvek nemamo lek koji deluje na sam uzrok ove bolesti, koja je, inače, zajednička za skoro sve neurološke bolesti“, ističe Mitrečić.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, naučnici su otkrili da protein na površini ćelije pod nazivom Aplp1 može igrati važnu ulogu u širenju štetnog proteina alfa-sinukleina iz jedne nervne ćelije u drugu. A upravo je širenje ovog proteina jedan od ključnih načina da se broj mrtvih nervnih ćelija povećava i simptomi pogoršavaju.
Stručnjaci ističu da već postoji lek za rak koji je odobrila FDA i koji cilja na protein nazvan Lag3, koji je u interakciji sa Aplp1, što sugeriše da bi terapija za Parkinsonovu bolest mogla da se poboljša delovanjem na širenje patoloških proteina, što bi bio potpuno nov način. za lečenje ove bolesti.
U novom radu, međunarodni tim naučnika opisao je kako dva proteina rade zajedno kako bi pomogli štetnim agregatima proteina alfa-sinukleina da uđu u moždane ćelije.
„Sada kada znamo kako Aplp1 i Lag3 interaguju, imamo novi način da razumemo kako alfa-sinuklein doprinosi progresiji Parkinsonove bolesti“, rekao je Ksiaobo Mao, neuronaučnik sa Univerziteta Džon Hopkins u SAD.
„Naši nalazi takođe sugerišu da bi ciljanje ove interakcije lekova moglo značajno usporiti napredovanje Parkinsonove bolesti i drugih neurodegenerativnih bolesti“, dodao je on.
Drugi mogući pravac terapije je delovanje na mikrobiotu, odnosno na bakterijski sadržaj creva.
Mitrečić objašnjava da „postoje veoma ozbiljne studije koje sugerišu da postoji jasna veza između poremećene bakterijske flore u crevima i pojave Parkinsonove bolesti”.
„Postoje i studije koje su pokazale da se akumulacija alfa-sinukleina nalazi i u nervnim ćelijama koje se nalaze u samom zidu creva ili blizu creva. Prema tome, jedna teorija tvrdi da Parkinsonova bolest počinje prvo u nervnom sistemu creva i zatim se širi na mozak, što je delimično potvrđeno i studijama na eksperimentalnim životinjama“, kaže Mitrečić.
Istraživanja su pokazala da ljudi sa Parkinsonovom bolešću često imaju smanjenu raznolikost crevnih bakterija, što može biti povezano sa navikama u ishrani, uključujući unos mesa. Na primer, Parkinsonova fondacija ističe na svojoj veb stranici da konzumiranje velikih količina crvenog mesa i zasićenih masti može negativno uticati na crevni mikrobiom, što može pogoršati simptome Parkinsonove bolesti. Neki dokazi takođe sugerišu da konzumacija mesa može povećati izloženost pesticidima i drugim zagađivačima, koji su povezani sa većim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti.
U novoj studiji, naučnici su identifikovali crevne mikrobe koji su verovatno povezani sa smanjenim nivoom riboflavina, ili vitamina B2, i biotina, ili vitamina B7, što sugeriše moguću jednostavnu prevenciju Parkinsonove bolesti, pošto je njihov nedostatak povezan sa bolešću.
Prema meta-analizi nekoliko studija, objavljenoj u časopisu npj Parkinsonova bolest, vitamin B2 bi mogao pomoći u sprečavanju razvoja Parkinsonove bolesti.
Analizirajući uzorke stolice od 94 pacijenta sa Parkinsonovom bolešću i 73 relativno zdrave kontrole u Japanu, japanski tim naučnika uporedio je njihove rezultate sa podacima iz Kine, Tajvana, Nemačke i SAD.
Iako su različite grupe bakterija bile uključene u ispitivanja u različitim zemljama, sve su one uticale na puteve koji sintetišu vitamine B u telu. Istraživači su otkrili da su promene u bakterijskim zajednicama creva povezane sa smanjenjem riboflavina i biotina kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću.
Tim je zatim pokazao da je nedostatak vitamina B povezan sa smanjenim nivoima kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) i poliamina, molekula koji pomažu u stvaranju zdravog sloja sluzi u crevima.
„Nedostatak poliamina i SCFA može dovesti do stanjivanja sloja crevne sluzi, čime se povećava crevna permeabilnost, a oba su primećena kod Parkinsonove bolesti“, objasnio je vođa japanskog tima Hiroši Nišivaki sa Univerziteta Nagoja.
Japanski naučnici veruju da oslabljeni zaštitni sloj izlaže crevni nervni sistem većem broju toksina sa kojima se sve češće susrećemo, među kojima su hemikalije za čišćenje, pesticide i herbicide.
Takvi toksini dovode do prekomerne proizvodnje a-sinukleinskih fibrila – molekula uključenih u razvoj Parkinsonove bolesti.
Jedna studija iz 2003. otkrila je da visoke doze riboflavina mogu pomoći u obnavljanju nekih motoričkih funkcija kod pacijenata koji su takođe eliminisali crveno meso iz svoje ishrane.
Autori su stoga zaključili da visoke doze vitamina B mogu sprečiti oštećenje tkiva povezano sa razvojem Parkinsonove bolesti.
Rezultati ove studije sugerišu da bi se Parkinsonova bolest mogla sprečiti obezbeđivanjem zdravog mikrobioma creva, kao i smanjenjem unosa toksičnih supstanci iz okoline.
