12
Jedan lek potencijalno leči više od pet teških stanja za koje još nemamo rešenje.
Alison Takman je izdvojila 12 godina da dobije tačnu dijagnozu sindroma policističnih jajnika (PCOS), a zatim još 10 da pronađe tretman koji će joj pomoći da zadrži najteže simptome pod kontrolom. Sada kada je konačno pronašla lek koji deluje, 44-godišnjakinja iz Manalapana u Nju Džersiju kaže da će jedino njega uzimati do kraja života.
Taj lek je semaglutid, koji je u međuvremenu postao tražen najviše zbog svojih efekata na gubitak težine. Odobren je pod imenom Ozempik za dijabetes tipa 2 i pod imenom Vegovi za gubitak težine.
Otkako su se pojavili ovi lekovi, bilo je izveštaja o drugim potencijalnim upotrebama za njih, za lečenje policističnih jajnika, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, zavisnosti od alkohola, bolesti jetre, pa čak i raka. Ali da bi se dokazalo da pomažu kod pomenutih stanja potrebne su godine i ogromna količina resursa za sprovođenje detaljnih laboratorijskih istraživanja i velikih kliničkih ispitivanja. Takođe, to bi zahtevalo i kontinuitet u snabdevanju ovim lekovima, što je trenutno teško izvodljivo usled nestašice.
„Nažalost, zbog nedostatka ponude, Novo Nordisk je fokusiran na proizvodnju lekova za kliničku negu, a ne za istraživačke studije“, rekao je dr Lorezo Leđio, klinički direktor Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga u Nacionalnom institutu za zdravlje, koji je proučavao ove lekove kao potencijalni tretman za zavisnost i poremećaj upotrebe alkohola.
„Lična iskustva ljudi poput Takmanove koji kažu da su videli iz prve ruke da lekovi deluju i drugih koji izveštavaju o blagotvornim efektima semaglutida su dobrodošle, ali nisu kraj priče. Razvoj lekova zahteva rigorozna klinička ispitivanja“, rekao je Leđio.
Iako GLP-1 agonisti nisu odobreni od strane FDA za lečenje sindroma policističnih jajnika, Alison je prepisan Ozempik bez recepta i uzima ga već tri godine. Tokom tog vremena, ona je rekla da je lek pomogao u rešavanju ozbiljnijih komplikacija PCOS-a, uključujući višak proizvodnje insulina u njenom telu, visok krvni pritisak i visok holesterol. Šećer u krvi se stabilizovao i manje je osećala iscrpljenost zbog koje je nekad dizanje glave sa jastuka delovalo kao herkulovski zadatak.
Procenjuje se da je ovo stanje često pogrešno dijagnostikovano, a može prouzrokovati da žene proizvode višak testosterona. To može značiti bolne, obilne ili neredovne menstruacije, neplodnost, višak dlačica na licu i telu, teške akne i male ciste na jajnicima. Ova hormonska neravnoteža takođe može izazvati metaboličke komplikacije.
Prema dr Melani Kri, direktorki multidisciplinarne klinike za PCOS na Univerzitetu u Koloradu, žene sa PCOS često razvijaju insulinsku rezistenciju, koja može da preraste u dijabetes ako se ne kontroliše. Insulinska rezistencija takođe može uzrokovati povećanje telesne težine i učiniti gubitak težine izazovnim, čak i uz ishranu i vežbanje.
Lekari često propisuju drugi lek za dijabetes, metformin, koji Takman je nekoliko godina koristila, ali kako je prestao da deluje za nju, lekar joj je predložio Ozempik.
Inače, dr Kri vodi kliničko ispitivanje semaglutida kod žena koje imaju i policistične jajnike i gojaznost da bi proverila da li su efekti na PCOS odvojeni od njegovih efekata na težinu. Ako lek popravlja hormonske i metaboličke efekte PCOS-a, čak i kad ne izaziva veliki gubitak težine, onda će imati nezavisnu korist. Kri planira još jedno, veće ispitivanje kako bi se pažljivije videlo da li semaglutid povećava ovulaciju kod žena sa PCOS-om.
Rezultati njenog trenutnog istraživanja očekuju se na jesen. U međuvremenu, Kri, koja takođe propisuje semaglutid pacijentima sa dijabetesom i gojaznošću – od kojih mnogi takođe imaju PCOS – a navodi da njihova lična iskustva obećavaju.
„Kada radi, radi“, rekla je. Kri se seća da je majka jedne od njenih pacijentkinja plakala tokom pregleda krajem prošle godine. „Rekla je: „Vratila si mi moju ćerku“, a onda su svi u sobi plakali,“ rekla je Kri. „Ovi lekovi menjaju život.“
Dr Rekha Kumar, endokrinolog iz Njujorka, upozorava da lekovi GLP-1 agonisti kao što je Ozempic nisu podobni za sve žene sa PCOS, jer simptomi mogu dosta da variraju, a ne doživljavaju sve žene metaboličke simptome na koje ovi lekovi najverovatnije deluju.
Lekovi su takođe mnogo skuplji od postojećih koji se bave insulinskom rezistencijom kao što je metformin. „GLP-1 agonisti se mogu koristiti umesto metformina ako pacijenti ranije uopšte nisu reagovali na metformin ili ako ga nisu tolerisali zbog neželjenih efekata“, navodi Kumar.
Osim PCOS-a, u toku su ispitivanja kako bi se videlo da li agonisti GLP-1 mogu da leče bolesti zavisnosti i Alchajmerovu bolest. Istraživači takođe istražuju da li lekovi mogu pomoći kod Parkinsonove bolesti, apneje u snu i sve češćeg ozbiljnog stanja zvanog nealkoholna masna bolest jetre.
Grupa istraživača u Irskoj je čak objavila intrigantnu, iako vrlo malu, studiju u časopisu Obesity koja pokazuje da su ljudi sa gojaznošću koji su uzimali Ozempic imali određena poboljšanja imunoloških ćelija. Ovi efekti bi, u teoriji, mogli da znače veće šanse u borbi protiv raka, iako stručnjaci kažu da je prerano za takve zaključke.
U oblasti zavisnosti, Džozef Šaht, vanredni profesor psihijatrije i zavisnosti od supstanci na medicinskom kampusu Univerziteta u Koloradu, priprema se za pokretanje ispitivanja koje će pokazati da li semaglutid smanjuje želju za alkoholom više od placeba. Šaht se prvi put zainteresovao za vođenje ovakvog istraživanja kada je njegov kolega psihijatar spomenuo neke od njegovih pacijenata koji su uzimali semaglutid zbog gojaznosti i potpuno su izgubili interesovanje za alkohol.
„Radim sa poremećajem upotrebe alkohola već duže vreme, i jednostavno ne postoji mnogo lekova koji to rade“, rekao je.
Kada je proučio način na koji rade ovi lekovi – s fokusom na njihove efekte na mozak – shvatio je kako oni mogu da deluju na čitav niz problema, od alkohola i droga do čak i određenih ponavljajućih ponašanja kao što je grickanje noktiju.
Kod normalnom varenju, objasnio je, nakon što neko pojede nešto, tanko crevo oslobađa hormon GLP-1 koji čini da pankreas oslobađa insulin u krv. Ovaj insulin zatim snižava šećer u krvi, šaljući signal mozgu da je telo sito i da više ne treba da jede. Lekovi agonisti GLP-1 deluju tako što oponašaju taj hormon, pomažu u snižavanju šećera u krvi, a istovremeno čine da se neko oseća sitim.
„Ali zanimljivo“, ističe Šaht, „oni čini da osećaj „zadovoljan sam“ ide u delove mozga koji regulišu ne samo apetit, već i želju za alkoholom ili drogom“.
Leđio se takođe sprema da do kraja godine pokrene ispitivanje semaglutida na ljudima za poremećaj upotrebe alkohola i očekuje pozitivan efekat. Međutim, svi istraživači su zabrinuti zbog problema sa obezbeđivanjem leka za svoje studije zbog nestašice, a Novo Nordisk je saopštio da nema neposredne planove da proučava semaglutid za poremećaj upotrebe alkohola.
Ipak, postoji jedno stanje koje je izazvalo dovoljno interesovanje za Novo Nordisk da opravda ispitivanja lekova velikih razmera: Alchajmerova bolest.
Novo Nordisk trenutno sprovodi dva klinička ispitivanja sa skoro 4.000 ljudi kako bi se otkrilo da li semaglutid pomaže u usporavanju kognitivnog pada kod ljudi sa ranom Alchajmerovom bolešću.
Prema dr Lejli Parand, neurološkinji koji leči pacijente sa Alchajmerom u UCLA Health, prethodne istraživačke studije sugerišu da ovi lekovi mogu pomoći u sprečavanju oštećenja krvnih sudova mozga koja mogu dovesti do Alchajmerove bolesti.
„Oni pomažu u očuvanju i razvijanju nervnih ćelija i pomažu kod upale“, rekla je Parand. Ako funkcionišu, GLP-1 lekovi bi bili važan adut u dosad ograničenim mogućnostima lečenja Alchajmerove bolesti.
Ipak, do bilo kakvih jasnih zaključaka za sve ove potencijalne upotrebe semaglutida još su godine istraživanja. Ispitivanje dejstva kod Alchajmerove bolesti kompanije Novo Nordisk, koje je pokrenuto 2021, ne bi trebalo da se završi do 2026.
