Navodi se da konzumiranje više od četiri gazirana pića sa dodatkom šećera nedeljno povezano sa većom šansom za hroničnu bolest bubrega. Visok šećer u krvi oštećuje krvne sudove u bubrezima, što predstavlja potencijalni rizik i od dijabetesa.
Visok sadržaj šećera: Gazirani napici su često puni šećera, što doprinosi povećanju rizika od dijabetesa tipa 2. Dijabetes je značajan faktor rizika za oboljenja bubrega jer visoka koncentracija šećera u krvi može oštetiti bubrege.
Fosforna kiselina: Mnoge gazirane piće sadrže fosfornu kiselinu, koja može narušiti ravnotežu minerala u telu. Dugotrajna upotreba može smanjiti nivo kalcijuma u kostima i taložiti kalcijum u bubrezima, što povećava rizik od kamenja u bubrezima.
Povišen krvni pritisak: Redovno konzumiranje gaziranih pića može doprineti povećanju krvnog pritiska, što je još jedan faktor rizika za bubrežne bolesti.
Vestački zaslađivači: Dijetalna gazirana pića često sadrže veštačka sladila, kao što su aspartam ili sukraloza. Iako su neki podaci o njihovom uticaju na bubrege sporni, postoje istraživanja koja ukazuju na moguće negativne efekte na bubrežnu funkciju.
Dehidratacija: Gazirana pića s kofeinom mogu imati blagi diuretički efekat, što znači da pospešuju gubitak tečnosti. Manjak vode može dodatno opteretiti bubrege i dugoročno ih oštetiti.
Ako se konzumiraju umereno, gazirana pića obično nisu opasna, ali česta upotreba, naročito zajedno sa nezdravim načinom života, može povećati rizik od bubrežnih problema.
Istraživanja su pokazala da česta konzumacija ovakvih pića izaziva promene u mokrenju, što podstiče stvaranje kamena u bubregu, odnosno hronične bolesti bubrega. Ako volite da pijete gazirana pića, treba ih svesti na minimum.
Koje piće je najbolje za bubrege? Već znate odgovor i prilično je jednostavan: voda. Voda je ono što je telu najpotrebnije, tako da bi trebalo da bude vaš prvi izbor.