0
Svakom četvrtom stanovniku Srbije nedostaje minimum 10 zuba, a brojna istraživanja su pokazala da postoji velika uzročna povezanost bolesti lokalizovanih u usnoj duplji i ostalih zdravstvenih problema. Pa tako, zapaljenje desni, zubni kvar, naslage na zubima mogu dovesti u vezu sa bolestima srca, očiju, prevremenim porođaj trudnica i pothranjenosti novorođenčadi.
Oralno zdravlje i ishrana imaju zajedničku i neraskidivu vezu u zdravlju i bolesti oralnog sistema. Ishrana ima stalan i sistemski učinak na razvoj, održavanje i oporavak zuba i oralnih tkiva. Za oralni razvoj zuba i oralnih tkiva kako i za održavanje njihovog dobrog zdravlja potrebna je raznovrsna i uravnotežena ishrana žene u trudnoći, odojčeta, deteta adolsecenta i odrasle osobe uz naravno stalno održavanje optimalne oralne higijene.
„Pored neraskidive veze hrane i oralnog zdravlja, na zdravlje zuba u velikoj meri može da utiče i svakodnevna primena određenih lekova i posledično da izazove određena stanja. Najčešće probleme sa desnima koji potom mogu dovesti do drugih stomatoloških oboljenja, uključujući i gubitak zuba. Iz tog razloga je razgovor sa odabranim farmaceutom od izuzetnog značaja. Pa tako, lekovi I grupe lekova na koje treba obratiti pažnju kada je oralno zdravlje u pitanju sun a primer antibiotici iz grupe tetraciklina. Oni mogu da oboje zube u žućkastu ili braonkastu boju. Deca koja moraju da uzimaju visoke doze antibiotika tokom ozbiljnih bolesti u detinjstvu sklona su razvoju komplikacija kod mlečnih, kao i stalnih zuba. Penicilin može da izazove ulceracije u usnoj duplji“, objašnjava Bojana Letić, specijalista farmacije u Farmaceutskoj komori Srbije.
Takođe, i preparati gvožđa u tečnom obliku mogu se mešati sa vodom ili voćnim sokom (ne sa mlekom) i piti kroz slamku, bez zadržavanja u ustima pri čemu se na ovaj način prevazilazi negativan uticaj na prebojenost zubne gleđi.
Pročitajte još:
„Antidepresivi mogu smanjiti količinu lučenja pljuvačke u ustima, izazivajući neprijatno suva usta i povećati rizik od karijesa. Nedovoljna količina pljuvačke pri istovremenoj primeni leka iz grupe narkotika, kao što je tramadol može dovesti do upale i iritacije tkiva u ustima. Lekove iz grupe antihistaminika, koje u ovom periodu godine koristimo izuzetno često za kontrolu simptoma izazvanim alergijom na cvetanje određenih biljaka, mogu povećati rizik od infekcija i bolesti desni usled nedovoljnog stvaranja pljuvačke i suvoće usta“, ističe Letić.
Prema njenim rečima antihipertenzivi (lekovi koji se uzimaju za snižavanje krvnog pritiska) mogu dovesti do povećanog rizika od oticanja i prekomernog rasta desni. Blokatori kalcijumovih kanala, koji uključuju amlodipin, diltiazem, nifedipin i verapamil, dovode do nakupljanja tkiva desni što povećava rizik od parodontalne bolesti i stvara povoljno okruženje za bakterije, koje mogu oštetiti okolne zubne strukture. Određeni lekovi za krvni pritisak i srce, uključujući inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE), blokatore kalcijumskih kanala, beta-blokatore, lekove za srčani ritam i diuretike, mogu dovesti do smanjenog lučenja pljuvačke.
„Žvakanje aspirina može direktno oštetiti zubnu gleđ, zato je potrebno tablete progutati cele sa vodom, ne stavljati ih pored zuba ili blizu desni. Aspirin i lekovi za razređivanje krvi, mogu povećati rizik od nekontrolisanog krvarenja, pa se ne savetuju protiv bola nakon vađenja zuba i drugih intervencija. Neki lekovi za astmu su veoma kiseli i ukoliko se koriste duži vremenski period mogu da rastvore zubnu gleđ i dovedu do oštećenja. Određeni inhalatori koji se koriste za astmu mogu dovesti do gljivične infekcije u ustima koja se naziva oralna kandidijaza. Ispiranje usta vodom nakon upotrebe inhalatora može pomoći u sprečavanju ovog neželjenog efekta“, savetuje Letić.
Ona kaže da razni sirupi mogu da sadrže skrivene šećere koji mogu povećati rizik od karijesa ako se zubi ne operu nakon uzimanja ovih sirupa.
„Neki lekovi mogu promeniti ukus hrane ili izazvati metalni, slan ili gorak ukus u ustima. Promene ukusa su naročito česte kod starijih pacijenata koji uzimaju više lekova. Obično su promene ukusa privremene i nestaju kada se prestane sa uzimanjem leka. Lek za prevenciju karijesa jeste natrijum-fluorid. Fluoridi su po svom sastavu minerali koji jačaju zube, pa se dodaju pastama za zube. Međutim, prevelike količine fluorida mogu dovesti do fluoroze, stvaranje belih ili promenjenih mrlja na stalnim zubima. Za čišćenje zuba male dece treba koristiti dečju pastu za zube sa niskim sadržajem fluora. Za usnu duplju mogu se koristiti još antiinfektivi i antiseptici za oralnu upotrebu kao što su hlorheksidin glukonat, heksetidin i benzidamin, koji mogu pomoći i kod halitoze odnosno neprijatnog zadaha iz usta“, kaže Letić.
Iako lekovi koji se koriste što za lečenje hroničnih, odnosno akutnih stanja mogu nepovoljno uticati na oralno zdravlje, mnogo puta je korist od upotrebe leka veća od rizika i nelagodnosti koje utiče na zdravlje zuba. Farmaceut u odabranoj apoteci je uvek tu da svojim znanjem i stručnim kompetencijama razreši dilemu i pruži savet kako najlakše izbeći neželjeni efekat određenog leka iz hronične ili pak akutne terapije. Zdravi zubi i lep osmeh ne predstavljaju samo ukras na licu. Oni su preduslov za pravilan govor, normalnu ishranu i jak imunitet, ističe Letić.
BONUS VIDEO: Hoće li biti dovoljno lekova? – Gosti: Vladimir Kovačević i Dragoslav Rajevac
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
