Ljudi
Foto: AFP / AFP / Profimedia

Svi imamo svoje dobre godine, ali i one koje nećemo pamtiti po ničemu lepom. Jedno istraživanje pokazalo je koja je godina života ljudima bila najnesrećnija.

Fenomen „krize srednjih godina“ dobro je poznat i uglavnom označava životnu fazu kada preispitujemo svoj život, pa često budemo nesrećni zbog nekih svojih odluka.

U poslednje vreme pojavila se i „kriza četvrtine života“ odnosno porast nezadovoljstva i depresije kod osoba u dvadesetim godinama.

Međutim, postavlja se pitanje da li je osećanje nesreće i nezadovoljstva zaista vezano za uzrast, i da li se zaista ljudi iz različitih zemalja osećaju nesrećno u istim godinama, do sada nije jasno. Nova studija, objavljena u Journal of Economic Behaviour & Organisation, sistematski je istraživala ovo pitanje na velikom uzorku ljudi.

U studiji je autor analizirao podatke više od 14 miliona učesnika iz preko 40 različitih zemalja. Konkretno, učesnici su odgovarali na pitanja u vezi sa sledećim „oblastima“ vezanim za nesreću:

  • Mentalno zdravlje: ova kategorija je uključivala pitanja o tome da li osoba ima mnogo „loših“ dana, da li pati od depresije, zabrinutosti, tuge, stresa, loših živaca, fobija i panike, uznemirenosti…
  • Društvene interakcije i osećanja: ova kategorija obuhvatala je pitanja o osećanju izostavljenosti iz društva, nesposobnosti prevazilaženja poteškoća, gubitku samopouzdanja u sebe, razmišljanju o sebi kao o bezvrednoj osobi, osećanju neuspeha, usamljenosti i osećanju napetosti .
  • Fizičko blagostanje: ova kategorija obuhvatala je pitanja o iskustvu bola i o teškoćama sa spavanjem.
  • Nacionalno blagostanje: ova kategorija bila je usredsređena na to da li se situacija u zemlji ispitanika pogoršavala u trenutku sprovođenja studije.

Rezultati su pokazali da su širom Evrope i Sjedinjenih Država ljudi najviše nesrećni krajem četrdesetih, tačnije u dobi od 49 godina. Predstavljeno grafički, „kriva nesreće“ u toku života ima oblik brda.

Pročitajte još:

Dakle, mala deca počinju sa prilično malim osećanjem nesreće, koje se povećava do 49. godine, kada kulminira. Posle toga, osećanje nesreće se ponovo smanjuje i starije odrasle osobe su u proseku manje nesrećne od ljudi oko 49 godina. Stoga rezultati studije snažno podržavaju postojanje „krize srednjih godina“ kao opšte pojave u različitim zemljama. Suprotno tome, nije pronađen naučni dokaz za postojanje „krize četvrtine života“.

Naravno, zanimljivo je pitanje zašto ljudi postaju manje nesrećni nakon 49. godine?

Autor studije dao je tri različita argumenta. Prvo, ljudi verovatno odustaju od ostvarenja nemogućih snova nakon 49. godine i postaju zadovoljni realnim ciljevima, što može doprineti tome da se osećaju bolje. Drugo, manje nesrećni ljudi žive duže, što dovodi do smanjenja broja nesrećnih u toj starosnoj grupi. Treće, stariji ljudi vide kako se drugi iz njihove generacije razboljevaju i umiru, pa osećaju zahvalnost što su i dalje dobrog zdravlja.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar